Page 14 - Nikola Tesla - Moji izumi

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

животињама. Преживео сам страшне болести и пролазио кроз разноврсне чудновате
незгоде а то што сам данас здрав и крепак - право је чудо. Када се у мислима вратим на
те догађаје, сигуран сам да то што сам се спасао није била пука случајност.

Настојање изумитеља је у основи спасавање живота. Било да укроћује силе,
усавршава направе или обезбеђује нове удобности и лагодности, он доприноси
сигурности наше егзистенције. Он је такође способнији од обичног човека да се
заштити у опасности, пошто је пажљив у осматрању и сналажљив је. Да нисам имао
других доказа да у извесној мери поседујем ове особине, пронашао бих их у поменутим
личним искуствима. Читалац ће моћи и сам да просуди уколико наведем неколико
примера. Једном приликом, када ми је било око четрнаест година, желео сам да
уплашим неке другове који су се купали са мном. Планирао сам да зароним испод
једног сплава и да нечујно испливам са друге стране. Пливање и роњење су ми били
природни као и патки и био сам сигуран да могу да изведем тај подухват. Према томе,
заронио сам и када сам био ван њиховог видокруга, окренуо сам се и наставио брзо да
пливам према супротној страни. Мислећи да сам сигурно преронио сплав, изронио
сам на површину али - на своје разочарање - ударио сам у дебло. Наравно, одмах сам
заронио напред брзим замасима, док нисам почео да губим дах. Када сам по други пут
изронио, главом сам поново ударио у дебло. Обузело ме је очајање. Међутим,
прикупивши сву снагу, направио сам трећи очајнички покушај али резултат је био
исти. Мучење настало због задржавања даха постало је неиздржљиво, завртело ми се у
глави и почео сам да тонем. У том тренутку, када је моја ситуација изгледала потпуно
безнадежном, јавио ми се један од оних већ доживљених блескова светлости и сплав
изнад мене се појавио у мом привиђењу. Или сам назрео или погодио да постоји мали
простор између површине воде и дасака које су стајале на деблима и готово без свести
сам испливао на површину, чврсто притиснуо уста на даске и успео сам да удахнем
мало ваздуха, на несрећу помешаног са капљицама воде које су ме скоро угушиле.
Неколико пута сам поновио то исто као у сну све док ми се срце које је јако куцало није
смирило и док се нисам прибрао. После тога сам неколико пута безуспешно заронио,
пошто сам потпуно изгубио оријентацију, али сам коначно успео да изађем из замке
када су моји пријатељи већ дигли руке од мене и почели да траже моје тело.

Та сезона купања била је покварена мојом лакоумношћу али убрзо сам
заборавио ту лекцију и само две године касније сам запао у још гору неприлику. У
близини града у коме сам у то време учио налазио се млин за брашно са браном преко
реке. По правилу ниво воде у реци је био само два до три инча изнад бране и пливање
до ње није било тако опасно, у шта сам се често упуштао. Једнога дана упутио сам се
сам до реке да у њој уживам као и обично. Међутим, када сам допливао близу бране,
ужаснуо сам се увидевши да је вода порасла и да ме брзо носи. Покушао сам да
побегнем али је било прекасно. На срећу, успео сам да ме вода не однесе јер сам се
ухватио за брану обема рукама. Притисак на моје груди је био веома велики и једва
сам успевао да одржим главу изнад воде. Живе душе није било на видику и мој глас се
губио у хучању водопада. Полако и постепено губио сам снагу и нисам више био у
стању да издржим притисак. Управо када сам намеравао да се пустим низводно и тако
разбијем о стене, у блеску светлости сам угледао познати дијаграм који је илустровао
хидраулички принцип по коме је притисак течности у покрету пропорционалан
површини на коју делује, и аутоматски сам се окренуо на своју леву страну. Као

МОЈИ ИЗУМИ - НИКОЛА ТЕСЛА 11