Page 187 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Tesla, portret među maskama
„Kodpalidrvca”, „Zlatna rupa”,
„Astronomska kula”,
„Paun”, „Mesečina”, „Golub”,
„Petka Baštovana”, „Žmurkova”, „Pere Džambasa”,
„Belo jagttje”, „Jevrejska kasina”,
„Kod crnog orla”, „Kodsedam Švaba”,
„Čija nije bila, čija biti neće”,
„Veseli dvori”, „Bela mačka”, „Devet kočijaša”...

A njegov ton je govorio:

Rasin, Servantes, Gete...
Goja, Vermer, Da Vinči,
Betoven, Vivaldi, Mocart.

Oslobodio sam ga se, plativši mu piće.
Dok su Nikolu predstavljali kraljevskim namjesnicima, ja sam na
beograđskoj pijaci prisiuškivao odlomke zaboravljene pjesme iz vremena
seobe naroda. Studirao sam zapanjen izraz lavova na terazijskoj česmi.
Oznojen, osjetio sam kao da mi muve puze pod kosom. Dok je Nikola ra-
zgledao zbirke beogradske Velike škole, ja sam u dućanu, malenom kao
ozidani ormar, od Srbina jevrejske veroispovesti, po imenu Moša Avram
Maca, kupio amrel da se njime branim od sunca. Po podne, dok su jed-
nospratnice puštale sijenke kao puž rogove, Nikola je studentima držao
predavanje o blistavim ulicama i osvijetljenim noćima budućnosti.
- Nastojim da vas nadahnem - rekao im je otvoreno. - Zato što me-
ne nije imao ko kad sam bio student.
Studenti su mu klicali:
- Živeo!
Dok su ga studenti slušali, ja sam u novinama čitao o njemu. Sa
štampane stranice me je gledao veliki čovjek za koga nikada nisam čuo, a
ne dječak s kojim sam proveo cijelo djetinjstvo. Obuzelo me uzbuđenje
što ću ga vidjeti. Pisali su da je on „zvijezda prvog reda” i „srpski genije”.
Pisali su da su mu kapci rijetko sasvim podignuti, jer živi u sopstvenom
budnom snu. Sa sporim osmijehom on se, kažu, budi u stvarnost kojom
je zabavljen. Ja sam tom stvarnošću bio manje zabavljen pošto je bio jul i
strašna vrućina i valjalo mi je pretrčati od sjene do sjene.

191