Page 394 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

124.

Kontinuitet

- Ujače Nikola.
Otkada ga niko nije tako nazvao. Njegov nećak Sava Kosanović je u
ratnom vihoru došao u Njujork kao deo Jugoslovenske misije. Na telefo-
nu je jedva disao od uzbuđenja:
- Da se vidimo?
- Naravno.
Nećak se pojavio, rićkast, sa naočarima, širokim osmehom i mrljom
od zelja između zuba.Tesla je smesta intuitivno liznuo njegovu dušu. Bila
je to jedna bleskasta duša, koja trč’ ovamo trč’ onamo, pa se opet vrati na
početak. Ali koja je u svojoj ludosti na neki način bila i zađovoljna.
- Zagrliš i zaboraviš - odlučio je ujak.
Poćutali su osmehnud. Tesla ga je pogledao iskosa:
- Sve više ličite na pokojnog oca.
Mali papagaji su cvrčali među palmama u hotelskoj trpezariji. U ho-
telskom holu, pepeljasti starci vadili su violončela iz kutija za mumije,
spremni da zasviraju. Nikola je podigao dugi prst da pozove kelnera.
Kosanović je doneo beogradske novine.
- Ne znam da li bi vas zanimale?
- Kako je rat uticao na vas? - zabrinuto je upitao Tesla, prihvatajući
novine.
- Mislim da sam ostao malo lud - široko se osmehnuo Kosanović.

*

Ujak i nećak su izašli zajedno te večeri.
Prošetali su i narednog dana.
I narednih meseci.
- Volim buku - govorio je ujak. - To je stvaranje.

400