Page 403 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

127.

Prestaje bol, vreme i važnost stvari

Štaje ovaj život?
Štaje razlogpostojanju?
Milutin Tesla

Kad se vratio u hotel „Njujorker” iz ponoćne šetnje, vrata mu je
otvarao Dane:
- Dobro došao, brate!
Mlada žena je pred njim napravila kniks. Bele munje su joj tekle uz
slepoočnice. Stajalaje prednjim, sa šavompodbradom, uspravna i ludog
izgleda.
- Katarina! - obratio joj se nežno.
Ogluvela u smrti, Katarina se široko osmehivala.
U novostvorenoj svetlosti sve je postalo ushićujuće jasno. Svet se
ukazao uštirkan i posrebren. Tesla je u ogledalu video svaku boru na
svom čelu.
Fric Lovenstajn, Koloman i Julius Cito i Šerf, njegovi asistenti i dve
sekretarice, izašli su uz vodviljsku muziku nakeženi i visoko podižući
kolena.
Među prisutnima je vladala izrazita, skoro zastrašujuća veselost.
Mala soba se pretvorila u plamenu opersku pozornicu.
Sigeti sa pečatom karmina na licu i Stenford Vajt sa rupom na čelu
došli su na sredinu scene jedan sa leve, drugi sa desne strane i poklonili se.
- Vidi je! Vidi je! - dovikivali su nevidljivi.
Tara Tirnstin, ogoljenih grudi, sa zmijama u rukama, ličila je na
kritsku boginju.
- Koga ti voliš? - upitala ga je obamirućim šapatom.
Žalac munje je zatitrao. Kao u Psalmu Davidovom, temelji sveta su
se ogolili ošinuti dahom nozdrva božjih.

409