Page 184 - Rajneesh Osho - Knjiga o Egu
P. 184

Kralj je postajao sve zbunjeniji. Naravno, on ga je pozvao i zato
               mu je donosio sve što je on zatražio. Ali bilo mu je teško pri srcu,
               bilo mu je sve teže svakog dana, jer svetac je počeo živjeti kao
               kralj - zapravo i bolje od kralja. Jer kralj je imao svojih briga, a
               svetac nije imao ni jednu brigu. Spavao bi danju i noću. Uživao je
               u vrtu i bazenu i samo se odmarao. A kralj je mislio: "Ovaj
               čovjek je parazit!"
               Jednog dana postalo je to nepodnošljivo. Svetac je otišao u vrt na
               svoju jutarnju šetnju. Došao je i kralj i rekao mu: "Želim ti nešto
               reći." Svetac je rekao: "Da, znam. Želio si mi nešto reći i prije
               nego što sam napustio svoje drvo.  Želio si mi to reći dok sam ja
               očekivao tvoj poziv. Zašto si čekao tako dugo? Nepotrebno   si
               trpio. Vidim da si postao tužan. Prihvatio sam tvoj poziv. No ti
               više ne dolaziš k meni. Ne postavljaš  mi velika metafizička,
               religijska pitanja koja si mi nekad postavljao dok sam živio pod
               drvetom. Sve znam  - ali zašto si uzalud potrošio šest mjeseci? To
               ne shvaćam. Trebao si odmah pitati i stvari bi se sredile tada i
               ondje. Ja znam što želiš pitati, ali pitaj!"
               Kralj je odgovorio: "Želim pitati samo jednu stvar. Kakva je
               razlika sada između tebe i mene? Ti živiš raskošnije od mene. A
               ja moram raditi i brinuti se, moram snositi sve vrste odgovornosti,
               a ti nemaš nikakva posla, ni brige ni odgovornosti. Ljubomoran
               sam na tebe! Sigurno sam prestao dolaziti k tebi jer ne vidim da
               postoji ikakva razlika između tebe i mene. Ja živim u izobilju, ali
               ti živiš raskošnije od mene. Svaki dan naređuješ: "Dovezi zlatnu
               kočiju! Želim se prošetati po zemlji. Donesi mi ovo, donesi mi
               ono!" Ti jedeš same specijalitete. A sad više nisi ni gol, odijevaš
               se u najbolju odjeću. Kakva je onda razlika između tebe i mene!"
               Svetac   se   nasmijao:   "Pitanje   je   takvo   da   na   njega   mogu
               odgovoriti samo ako pođeš sa mnom. Iziđimo iz prijestolnice."
               Kralj ga je slijedio. Prešli su rijeku i hodali sve dalje i dalje. A
               kralj je stalno zapitkivao: " Kakva smisla ima ići dalje? Zašto mi
               ne odgovoriš sada?" Svetac je rekao: "Počekaj malo. Tražim
               pravo mjesto na kojem ću ti odgovoriti." Tako su stigli do granice
               kraljevstva i kralj je rekao: "Sada je vrijeme. Ovdje je granica."
                Svetac reče: "To je ono što sam tražio. Sada se više ne vraćam. A
               ti, ideš li sa mnom, ili se vraćaš?" Kralj odgovori: "Kako mogu
                                             183
   179   180   181   182   183   184   185   186   187   188   189