Page 44 - dr. Alberto Rivera - Vatikanske ubice
P. 44
svaki osećaj. U trećem mesecu sam skoro prestao da
dišem. Stavili su me u mašinu za veštačko disanje.
Uvek sam iznova proživljavao smrt moje majke.
Uvideo sam da sam u istom položaju, zbunjen od
straha, bio sam uveren da idem u pakao.
Molio sam Boga da mi oprosti sve grehe. U tom
trenutku je kroz moje telo potekao život. On me je
spasao i izlečio. Od tog trenutka bio sam oslobođen.
Uspeo da se izvučem iz ove mašine. Sedam dana
kasnije bio sam otpušten. Nisam mogao verovati da
su me samog poslali u Madrid. Tamo me je dočekao
jezuitski sveštenik - vatikanski “pas čuvar”, njihov
najpouzdaniji čovek. Mrzeo je zemlju po kojoj sam
hodao. Nekoliko dana me je obrađivao svim meto-
dama jezuita kako bi me povratio u papsku službu.
Ali, ja sam mu govorio kako sam napokon spašen, i
s Biblijom sam mu dokazivao istinu. Božja reč je
dotakla njegovo srce. Na moje iznenađenje, on je
zaplakao, vratio mi pasoš i sve dokumente koji su mi
bili potrebni da bih napustio Španiju, te me je pustio
s rečima: “Alberto, napusti odmah ovaj zatvor i ne
vraćaj se nikad više. Verujem da će Bog rasvetliti tvoj
put. Sledi ga Alberto! Moli se za mene! Ništa mi ne
piši, samo se moli!”
Te noći sam poleteo iz Španije sa svega 40 centi u
džepu. Prekinuo sam s rimokatoličkim sistemom.
43