Page 51 - dr. Alberto Rivera - Vatikanske ubice
P. 51

je nastojnica otvorila čelična vrata, osetio sam miris
             smrti  -  mrtvaca.  Nisam  mogao  verovati  svojim
             očima. To je bilo užasno. Slomio sam se i zaplakao

             nad onim što sam video. Bio sam ispunjen mržnjom
             prema Rimu.
               Moja sirota mala sestra, na vagi bi imala manje od
             30 kilograma. Na njoj je bila krvlju natopljena odeća.

             Krv je bila isušena i kruta. Leđa su joj bila sva gnoja-
             va i krvarila su od udaraca bičem.
               Viknuo sam: “Marija... Marija... da li me čuješ?”
               Čulo se samo jecanje. Mislio sam da je mrtva. Bio

             sam ošamućen i skoro sam povraćao od zadaha tru-
             log tela. Onda sam zapazio da se miče. Kada sam je
             zovnuo i pitao treba li joj lekar i da li su je povredili,
             ona odvrati: “Ne, Alberto, ne. Jedno mi samo zadaje

             bol. Tako sam slaba i zla, i zaslužila sam da budem
             kažnjena smrću.”
               Pitao sam je: “Zašto bi ti sebe kaznila Marija?”
               “Zato što sam bezobzirna, treba da primam sve

             sakramente i da se ispovedam ujutro i uveče. Osećam
             se bedno svakog trenutka. Nemam nade Alberto, ja
             sam očajna. Pošto je Isus trpeo za mene, ja moram da
             trpim za Njega. Ovo je moj suprug (pogledala je na

             krst). Ja sam se udala za Hrista i ja moram umreti za
             Njega.” Sve vreme je držala krst u rukama.





             50
   46   47   48   49   50   51   52   53   54   55   56