Page 102 - Anthony de Mello - Buđenje svijesti
P. 102

Anthony de Mello – Buđenje svijesti

   svadbena  svečanost  održi  u  župnom  dvorištu
   pokraj  crkve.  No,  padala  je  kiša,  pa  nisu  mogli
   održati  svatove  u  dvorištu.  Kako  bi  spasili  stvar,
   zamolili  su  župnika  da  uzvanike  ipak  ugoste  u
   crkvi. Svećenik baš nije bio oduševljen tom idejom,
   ali mladenci su bili uporni: »Svatko će pojesti samo
   komadić torte, nešto ćemo otpjevati, popiti po čašu
   vina i razići se.« Župnik je pristao. No, kako su to
   bili mladi Talijani puni života, popili su nešto vina,
   pjevali, popili još malo vina, još malo pjevali, pili,
   pjevali, i za manje od pola sata u crkvi je bilo pravo
   veselje. Svi su se zabavljali i uživali. No, župnik je
   bio napet, hodao je gore-dolje po sakristiji, uzrujan
   zbog  velike  buke  koja  se  stvarala.  Priđe  mu
   kapelan  i  kaže:  »Vidim  da  ste  prilično  napeti.«
   »Naravno  da  sam  napet.  Slušaj  samo  buku  koju
   stvaraju, i to u Božjoj kući, za ime Boga!« »Ali, oče,
   znate i sami da nemaju kamo.« »Znam, ali moraju
   li  se  stvarno  toliko  veseliti?«  »Ne  smijemo
   zaboraviti da je i sam Isus jednom bio prisutan na
   svadbi«,  primijeti  kapelan.  »Naravno  da  ne
   97   98   99   100   101   102   103   104   105   106   107