Page 7 - Barbara Marciniak - Donosioci novog svitanja
P. 7

Poglavlje 2

            Prastvaralac na Putu



            Čovečanstvo je jedan eksperiment. Čovečanstvo je stvoreno kao manje-više sve ostalo što postoji
            u ovoj kreaciji. Prastvaralac je počeo pre mnogo vremena u ovom svemiru da eksperimetiše sa
            stvaranjem, da bi SAM SEBE bolje otkrio, sam sebe bolje izrazio i osetio veće zadovoljstvo pri tom
            izražaju i spoznaji.
            Prastvaralac je u ovaj svemir uneo svoju energiju i “produžetke” samog sebe i obdario je te svoje
                                                           1
            “produžetke“ svim svojim talentima koje je imao.  Dao je slobodno, radosno i velikodušno svoje
            talente i svoje sposobnosti. Postoji jako puno svemira i puno načina da se stvore svemiri. Ovaj
            svemir je stvoren tako da je u njemu sve dozvoljeno – jedna zona apsolutno slobodne volje.

            Prastvaralac je rekao svojim produžecima: “Odite, stvarajte i donesite mi sve to natrag.” To je bio
            jedan vrlo jednostavan zadatak, zar ne?
            Drugim rečima, Prastvaralac je rekao: Dajem vam sebe samog. Idite unaokolo i dajte dalje
            slobodno sebe same, tako da će sve što bude stvoreno u ovom svemiru i svojoj suštini biti
            identično sa mnom.

            Ovi produžeci Prastvratelja, koje ćemo mi sada nazvati Bogovi Stvaraoci, otišli su unaokolo i počeli
            da eksperimentišu sa energijom Prastvaraoca koja je bila u njima. Počeli su da stvaraju svoju
            vlastitu hijerarhiju, koja je opet stvorila svoju hijerarhiju. Svaka sledeća hijerarhija je stvarala svoju
            hijerarhiju, da bi je obdarila sa svojom vlastitom suštinom i da pomogne u razvoju ovog svemira.
            Na kraju, u jednoj galaksiji je nastao plan, stvoriti Zemlju kao jedno mesto za intergalaksijsku
            razmenu informacija. To je bio neverovatan plan.

            Zemlja je bila predivno mesto, smeštena na rubu jednog galaksijskog sistema i moglo se je lako
            dosegnuti iz drugih galaksija. Bila je jako blizu mnogim portalima – energetskim otvorima kroz koje
            se energija transportuje kroz prostor.


            Bilo je vrlo uzbudljivo tada – vladalo je veliko komešanje, kako bi se kreirali svi individualni
            predstavnici svih galaksija na planeti Zemlji. Neki od Bogova Stvaratelja su bili pravi eksperti u
            genetici. Oni su bili sposobni da kroz njihovu Hijerarhiju međusobno povežu molekule – kodirane
            molekule jednog određenog identiteta, određene frekvencije i sa električnim nabojem – da bi
            stvorili ŽIVOT.

            Mnoge razvijene i svesne civilizacije u svemiru su dale i njihovu DNK – da bi imale predstavnike
            njihovog koda na planeti Zemlji. Tada su ti genetski eksperti kreirali raznorazne vrste, neke od njih
            ljudske, neke životinjske, igrajući se sa raznoraznim varijacijama DNK koje su te razne civilizacije
            dale da bi pridonele cilju: da se Zemlja stvori kao jedan gigantski centar za razmenu informacija,
            jedan centar Svetlosti, jedna Živa Biblioteka. Taj plan za Zemlju je bio grandiozan.

            Originalni Stvaraoci Zemlje su bili članovi Porodice Svetlosti - bića koja su radila i koja su
            povezana sa jednim aspektom svesnosti zvanim SVETLOST. SVETLOST je INFORMACIJA.

            Porodica svetlosti je kreirala informacijski centar koji su zamislili. Imali su u planu da Zemlja
            postane mesto gde će galaksije pridoneti davanjem svojih informacija, gde će svi moći učestvovati
            i deliti njihovo specifično znanje. Zemlja je trebala da postane kosmička biblioteka, mesto
            neverovatne lepote, mesto koje će pokazati kako se informacija može pohraniti kroz frekvenciju i
            kroz genetičke procese.

            Izvan struktura vremena 100.000 godina može proći kao jedna godina u strukturi vremena kakvu vi
            poznajete.
            Ovi Bogovi Stvaraoci nisu postojali u vremenu kakvo vi poznajete. Par stotina hiljada ili miliona
            godina je za njih ništa.



            1
              Ti "produžeci" su individualne duše. U svom krajnjem vidu individuacije to su ljudske duše.
                                                            6
   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12