Page 198 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

željice i misli, –

opkoljen vama,
vi neme, vidovite

device-mačke,
Dudu i Zulejka,

– obsvingljen, da natrpam sve

što osećam u jednu reč:
(nek bog oprosti greh protiv jezika!)

– sedim tu, udišem najbolji zrak,
odista, rajski zrak,

zrak čist i svetao, zlatom prošaran,

najbolji što je ikad
s meseca pao –

bilo slučajno,
bilo iz obesti?

kao što stoji u starim pričama.
Al', sumnjalica ja,

ja sumnjam, naravno, jer dolazim

iz Evrope,
koja u sve sumnja, više

nego sve ostarije ženice skupa.
Neka bi je popravio Bog!

Amin!

Pijući najbolji zrak,

s nozdrvama nabubrelim
kao pehari,

bez budućnosti, i bez uspomena

sedim tu,
dražesna družice,

i gledam palmu,