Page 80 - Ivo Andrić - Prokleta avlija

(Колико је требало да се ужегу толика светла? Ко ће их икад
моћи погасити?) Изгледало му је да ту нема нигде места за
Проклету авлију, а ипак она је тамо негде, на једној од оних
малих тамних површина, међу густо разасутим светиљкама.
Заморен, он се најпосле окренуо на другу страну, ка мрачном,
немом истоку, али и ту као тамо на осветљеном видику била је
мисао о Проклетој авлији. Она је пошла са њим на пут и пра-
тиће га на јави и сну, до Акре, за време боравка у Акри, и пос-
ле тога.
– И у Акри сам свашта видео и доживео. Нешто сам ти и
причао, а имало би да се прича још. Ту сам доста прогнаних
људи срео, сваке вјере и сваког народа, и криваца и, још више,
невиних. Многи су од њих провели по неколико мјесеци у
Проклетој авлији и познавали Карађоза. Аједан млад човјек из
Либана ухватио му је и ход и глас, па бисмо се искидали од
смијеха кад би испред нас шетао и викао: »Шта кажеш, ни
крив ни дужан ниси? Е, то је добро, баш такав нам један тре-
ба!« То је био дебељушан човјек, шири него дужи, велике
обријане главе са наочарима од дебелог стакла, и сав некако
од шале и смијеха. Био је кршћанин. А кад смо се мало боље
упознали, и ја му рекао ко сам и одакле сам, увидио сам да је
много паметнији и опаснији него што се показује. Политичар
неки, изгледа. Шали се, шали, па истом сједне до мене и каже
кроз смијех: »Ах, добар је, добар Карађоз.« Ја се чудим: »Како
добар, јадна му доброта!« »Не, не, то је прави човјек на пра-
вом мјесту у данашње вријеме« одговара он. И онда ми каже
сасвим другим гласом, на ухо: »Ако хоћеш да знаш каква је
нека држава и њена управа, и каква им је будућност, гледај
само да сазнаш колико у тој земљи има честитих и невиних
људи по затворима, а колико зликоваца и преступника на сло-
боди. То ће ти најбоље казати.«– Све ми то говори као узгред,
па се одмах диже и с рукама у џеповима шета и виче као
Карађоз и све нас нагони на смијех. А у тој шали и смијеху ја
сам увијек мислио на Ћамила и тешко ми је било што немам с
ким да разговарам о њему. Јер никад ми, чини ми се, жива
човјека није било тако жао.
80