Page 34 - Joe L. Wheeler - Daljinski kontrolisani: kako televizija utice na vas
P. 34
70
dozvoljene,
pre 90-tih godina.
su oblikovale američku
kultura), koja navodi jednu
jednom rečju – nepostojeći
sasvim pristojne i
ostavlja nikakve trajne i štetne posledice.
u ovim poslednjim godinama 20. veka...”
Jardli je takođe ukazao i na nedavno objavljenu knjigu Džejm
svet zabave. To je zemlja fantazije u
-
i muziku, koji imaju mnogo veći uticaj nego štampa, naročito na
od najznačajnijih studija o beletristici
sa B. Tvičela (James Twitchell), Carnival Culture (Karne valska
uopšte ne mogu izbeći. To su dominantni prizori američkog života
umetničkih filmova, popularnih pesama i džepnog izdanja nekog
način, vezana za seksualno uzbuđenje – predstavljaju kao
uzdižu do ranga zakonitosti, time
što se neprestano ponavljaju u svemu, od situacione komedije do
romana – a da ne spominjemo reklame na televiziji i u štampi koje
kojoj se najniže ljudske strasti – od kojih je većina, na ovaj ili onaj
‘vrednosti’ za koje se oni zalažu, toliko se nameću da se praktično
kulturu na kraju 20. veka. Ti prizori i
kojem seksualne slobode nemaju nikakve granice, dok se
više od požrtvovanosti i discipline... društvo u kojem je nasilje
dosadašnjoj američkoj istoriji nalazilo na listi bestselera. Satanizam
knjigama uz koje se zabavljala bilo koja od prethodnih generacija u
morbidnije su i sa više sadističkih elemenata nego bilo šta što se u
ili ignorišu; u kojem se ‘samoostvarivanje’ i ‘samopoštovanje’ cene
i horor, kojih do šezdesetih godina nije ni bilo, postali su uobičajena
knjige u kojima ima više mržnje, sadizma i morbidnosti nego u
tema. Potpuno je jasno da se savremeni čitaoci zabavljaju čitajući
za 61%. U poslednjih 20 godina, knjige u kojima ima nasilja
broj knjiga koje opisuju nasilje i antidruštvenu tematiku povećao
celokupnoj svetskoj istoriji. Isto se može reći i za filmove, televiziju
“Studija je pokazala da se u periodu od 1966. do 1988. godine
žestoko i sveprisutno, a ipak, baš kao i seksualne slobode, ne
posledice te slobode, i društvene i moralne, izvrgavaju podsmehu
mlade... Ne može biti puka slučajnost to što u isto vreme ima sve
Ono što oni prikazuju je,
svojim naopakim i licemernim stilom života.)
na televiziji prikazuje daje nam lažnu predstavu
mode, i da je plata za greh uglavnom - novac, moć i glamur.” 71
promoviše neograničeno udovoljavanje vlastitim prohtevima.” 69
školi... Problem je u tome što ih ona uglavnom uči neistinama.” 70
Kakve se to lekcije neprestano dele posredstvom medija?
Konzervativni način života je, po pravilu, stalan predmet poruge
ima sve više vanbračne dece u isto vreme kada se nesputano
više nasilja i što se to nasilje glorifikuje u masovnoj kulturi; to što
i ismevanja u gotovo celokupnom TV programu. (Istina je, mnogi
obrazovanje i samodisciplina sve manje ceni, dok se istovremeno
vernici i verske vođe potpomažu širenje te negativne predstave
prepuštanje seksualnim aktivnostima slavi i uzdiže; to što se
vide kako se negativci uzdižu kao heroji. Neko će reći da su te
emisije više odgovor na moralnu konfuziju nego jedan od faktora
večernjim terminima ne vide da dobro pobeđuje zlo. Naprotiv, oni
tema i televizijskog programa, a danas popularna zabava napušta
koncepte dobra i zla. Ljudi koji gledaju televiziju u udarnim
koji je do nje doveo. Ono što je sigurno, njihov sve veći broj
pojedinac ili cela nacija, gubitak integriteta je isto što i sama smrt.”
71
nas je šta takvo jedno stanje znači: “Bez obzira da li je u pitanju
održava i hrani ideju da su koncepti dobra i zla odavno izašli iz
Još pre nekoliko decenija, kineski vođa Čang Kaj-Šek upozorio
Mendel (Mandel) izjavio je sledeće: “Mislim da nas televizija, džin
koji lenstvuje i cereka se, veoma zagađuje... Veliki deo onoga što se
bilo kakvim moralnim normama. Čuveni dramski pisac Loring
Od situacionih komedija do sapunica, filmova i crtanih
filmova – religija je svuda predmet podsmeha, baš kao i život po
o tome kakav je
je glavna tema u književnosti i pozorištu bila borba između dobra
i zla. Do sedamdesetih godina i do Votergejta bila je to glavna
Tom Šejlz uputio je sledeću otrežnjujuću kritiku: “Vekovima
ovaj svet i o tome šta znači biti ljudsko biće... Decu obrazuje
televizija, uz koju provode možda duplo više vremena nego u