Page 161 - John Coleman - Komitet 300

redbe da pretvori u visoko „umetniþki" oblik zabave. Što je još gore, neki
crkveni „þelnici" üe to i da preporuþuju.
Ogromni i sveobuhvatni sistem društvene psihologije koji su izgradili Ta-
vistok institut i njegova ogromna mreža institucija oduvek je u rukama jed-
nog jedinog tela, a tako je i danas, na pragu 1992. To telo, ta hijerarhija za-
verenika zove se Komitet 300. To je struktura moüi i središte moüi koje de-
luje izvan dometa bilo kog pojedinog svetskog þelnika ili vlade, ukljuþujuüi
i Sjedinjene Ameriþke Države i njihovog predsednika, u šta se uverio pokoj-
ni Džon F. Kenedi. Njegovo ubistvo je bila operacija Komiteta 300, o þemu
üe još biti reci.
Komitet 300 je vrhovno tajno društvo, sastavljeno od nedodirljivog vla-
dajuüeg sloja, koji ukljuþuje englesku kraljicu, nizozemsku kraljicu, dansku
kraljicu i ostale evropske kraljevske porodice. Na samrti engleske kraljice
Viktorije, matrijarha venecijanske porodice crne aristokratije, te aristokrate su
odluþile da se pripadnici svetske aristokratije, radi sticanja vlasti u üelom sve-
tu, „moraju udružiti" sa nearistokratskim, ali neverovatno moünim ljudima iz
poslovnog sveta, na svetskom nivou, pa su tako vrata za sticanje vrhunske
moüi otvorena i, kako to engleska kraljica voli da kaže, „puþanstvu".
Iz svog iskustva u obaveštajnom poslu znam da þelnici stranih zemalja
to svemoüno telo nazivaju „maÿioniþarima". Staljin je za njih skovao sop-
stveni izraz, „mraþne sile", a predsednik Ajzenhauer, koji nikada nije uspeo
da doÿe dalje od „hofjudena" (dvorskog Židova), im je dao daleko blaži na-
ziv - „vojno-industrijski kompleks". Staljin je SSSR naoružao do zuba kon-
vencionalnim i nuklearnim oružjem, jer nije verovao, kako ih je nazvao, „po-
rodici". Njegovo duboko ukorenjeno nepoverenje i strah od Komiteta 300 po-
kazali su se potpuno utemeljeni.
Popularna zabavna industrija, na kraju krajeva, filmska industrija, jagmi-
la se da diskredituje one koji su pokušavali da upozore na tu najveüu opa-
snost po slobodu pojedinca i þoveþanstva. Sloboda je Božji zakon, koji je þo-
vek oduvek nastojao da podrije i omalovaži, a ipak, þežnja za slobodom je
tako ogromna da nijedan sistem do danas nije uspeo da taj oseüaj istrgne iz
þovekovog srca. Svi dosadašnji ogledi koji su se sprovodili u SSSR-u, Veli-
koj Britaniji i SAD-u u svrhu otupljivanja þovekove þežnje za slobodom za-
vršavali su bezuspešno.

160