Page 225 - John Coleman - Komitet 300
P. 225
Uzmimo zaveru o kidnapovanju" Kisindera, koja je bila u rukama Ek-
bala Anmeda, agenta britanske tajne slube MI6, poreklom Pakistanca, koga
je obradio TRpTS" .(trockistiþki teroristi sa seditem u Londonu). FBI je
otkrio" tu zaveru" tako da nije mogla da ode predaleko. Ahmed je unapre-
ÿen u direktora jedne od najuticajnijih IPS-ovih slubi - Transnacionalnog in-
stituta koji je, kao kameleon, promenio ime (ranije se zvao Institut za meÿu-
narodne odnose) kada su tajni agenti slube BOSS (Buerau of State Securitv
- Kancelarija dravne bezbednosti) u Junoj Africi otkrili þinjenicu da je taj
institut direktno povezan sa Rodsovim stipendijama, Harijem Openhajmerom
i ameriþko-britanskim rudarskim interesima u Junoj Africi. BOSS je istovre-
meno diskreditovao u Fondaciju Juna Afrika.
Preko svojih brojnih moünih grupa za lobiranje na Kapitol Hilu, IPS je
neumorno koristio svoj veliki tap" i ibao Kongres. IPS ima mreu lobista,
od kojih svi navodno deluju nezavinso, ali u stvarnosti rade zajedniþki, tako
da kongresmene sa svih strana napadaju naizgled razliþiti lobisti. Na taj na-
þin IPS je uspevao, i jo uvek uspeva, da smeni pojedine þlanove Predstav-
niþkog doma i da natera senatore da glasaju za trend, put kojim se stvari
kreüu". Koristeüi se kljuþnim predvodnicima na Kapitol Hilu, IPS je uspeo
da se probije u samu infrastrukturu ameriþkog zakonodavnog sistema i nje-
govog naþina rada.
Evo samo jednog konkretnog primera: godine 1975. jedan þelnik IPS-a
je nagovorio þlana Predstavniþkog doma Dona Konjersa (iz Miþigena) i jo
þetrdeset i sedam þlanova istog doma da od IPS-a zatrae izradu studije o
budetu kojom üe se pobijati budet koji je pripremio predsednik Derald
Ford. Taj zahtev nije prihvaüen, ali je ponovo postavljen 1976, 1977. i 1978,
prikupljajuüi svake godine sve vie pobornika.
A onda je, 1978, pedeset i est kongresnika svojim potpisom podralo
sponzorisanje IPS-ove studije o budetu. Studije je pripremio Markus Ras-
kin. Predviÿala je smanjenje budeta za vojsku u iznosu od 55%, socijali-
stiþki program stanogradnje koji üe se naticati i postepeno istiskivati pri-
vatno preduzetnitvo u stambenoj izgradnji i trite stambenih kredita",
zdravstveno osiguranje, radikalne promene u obrazovnom sistemu kojima üe
se prekinuti kapitalistiþki nadzor nad raspodelom znanja" i jo nekoliko ra-
dikalnih zamisli.
224