Page 642 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

T1TRICA III KAMILICA 643

kose te~alj , a kad se posao poceo sve vi ~ razvijati, decurlija se sarna dovijala
kako je wala i umela: natinili osu dana~nji tip grabljiea. Sve se to razvijalo
spontano. Niko nije uloi.io ni dinara, niti je iko i pomi ~lj ao da ne~to doprinese
za naucnoistraf ivacki rad. Ako je n~to .i ucinjeno (vazdu~ne i termicke s usare,
pakovanje), sve je to uradeno da bi se za ~to kraee vreme nabralo sto vise
eveta, da bi se sto brfe osusilo.

Titriea nije droga znacaja opijuma, beladone, tatule, digitalisa i slicnih
droga znacajnog farmakolos kog dejstva, ali one sto je za Povardarje opijum,
za dinarske planine beladona, mrazovae i lineura, za nase primorje buhac i
zalfija, to je za gornji Banat tit rica. U dobrim godinama se nabere vise od 200
vaguna simvog eveta, od cega se dobija vise od 30 vagona suvog eveta za ·izvoz.
Tome treba dodati jos i oko 8 vagona neophodnih za podmirenje domaeih po-
treba. Mi smo do sada primili iz inostranstva milione dolara za taj korov i ku-
pili citave fabrike. A ne treba izgubiti iz vida da se nikad ne obere say evet, da
uvek veei deo ostane neobran, jer je ti trica takav korov koji ni domaee fivo-
tinje ne jedu. Pa, zatim, da ga svake godine, ako se ne obere, sunee sprfi i vetaI'
raznese, kao i svaki drugi prezreni korov. To je biljka koja se ne javlja poje-
dinacno, nego u Velikoj grupi, mestimicno desetine i stotine hektara zemlje.

IZGLED BIUKE

Tilriea je jednogodiSnja, mala zeljasta biljka. Naraste vi·soko svega
10-30 em, rede i pola metra. lzuzetno, na jakoj zemlji, kad kiSe ima do-
voljno i na vreme, i u sklopu s drugim viSim biljkama, titriea poraste oj do
60 em. Treba proai mnogo banatske zemlje pa da se naide na po nekoliko
strukova visokih i do 70 em.

Najkrupnija, najrazgranatija, najcistija i najlepsa tit rica se javlja po
i.itiSrima, pre svega po ozimoj psenici. I ukoliko je zemlja jaca, viSe nadu-
brena, bolje obradena i teza, utot.iko je titriea veea. Ona se tu ne javlja po
eeloj njivi, kao sto je slucaj po pasnjaeima, ledinama i livadama, nego sarno
. na ogumke«. NajviSe je ima na mestima gde je pseniea iii neko drugo ozimo
strno fito uginulo UlSled dugotrajnog stajanja vode Hi gde nije oi.klo zbog ve-
likih grudvi i suse za vreme setve. To su tzv. »vrtace«, manja iii veea, nepra-
vilna parcad slatine, teske i pogane glinuse koja ne prima vodu, ne propusta je
i voda dugo 'stoji, tako da kulturne biljke na tim mestima uginu. Naprotiv,
titriei ne skodi takva zemlja. Ona se zadovoljava malim. Sa tih f itnih njiva
dobija se najbolja i naj-skupocenija droga. U gornjem Banatu to nazivaju »OCtl-
van iabnjak«, jer su sopstveniei tih slat·injavih njiva cuvali svaki svoj da
ih drugi noeu ne abel'll. Nairne, svi beraei gledaju da nadu mesta na kojima
na malom prostoru ima mnogo i gus tog iabnjaka, i to sto knvpnijeg, jer se u
su~ari taj krupan evet uvek radij e prima i bolje plaea. To je, eto n a j b a I j i
d 0 k a z d a tit I' i cut I' e bag a j ·i t i ida e e 5 ega j e n j e m i p r i-
men 0 In oS v .i h s a v rem en d hag rot e h n i c k i h i a g rob i 0 I 0 '5 k i h
mer a n j e n k val i t e t z nat nap 0 p r a v i t i.