Page 207 - Milan Vidojević - Dosije Omega
P. 207

Dosije Omega
                                 Takve finese nisu interesovale britanskog premijera Lojda  Džordža.
                             U svojoj  knjizi "Da li je to mir" napisao je, dvadesetih godina,  da bez
                             ikakve dileme prihvata da jevrejski  narod ima istorijska prava  na Pa-
                             lestinu.  Za  njega, jedino uz pomoć jevrejske  brilijantnosti i predanosti
                             ona može postati "zemlja kojom teku  med i mleko",  nasuprot  onog što
                             Arapi  nisu uspeli da ostvare.  Lojd  Džordž se  oborio svom silinom na
                             one  koji su  tvrdili da je "Balfurova  deklaracija"  osnov za cionističke
                             lidere  da  uspostave jevrejsku oligarhiju u Palestini  koja  će redukovati
                             arapsku populaciju na nivo potčinjenosti favorizovanoj hebrejskoj ma-
                             njini. I zaista, Arapi su bili ogorčeni.  Zemlji koja je bila njihova vekovi-
                             ma, sada  je pretila invazija  doseljenika pod zaštitom  mentora iz
                             Britanije.  Od prvog  dana  postojala je tenzija između izraelaca i Arapa,
                             naročito  oko ispoljavanja verskih  osećanja, a sukobi  su izbijali oko
                             izgradnje  sinagoga i verskih škola Jevreja. U septembru  1929  godine,
                             na Sabat,  desio se prvi veliki incident.  Na molitvi ispred Zida plača se
                             okupilo preko  hiljadu  Jevreja. Iznenada,  prava kanonada kamenja,  flaša
                             i drugih projektila se sručila na  njih sa svih strana. Bilo  je mnogo
                             povređenih, ali srećom nije bilo  poginulih. Te noći, lideri Jišuva,  jevrej-
                             ske zajednice u Palestini, su se sastali i doneli odluku o  formiranju
                             obaveštajne službe i milicije (Hagane)  radi zaštite  od budućih arapskih
                             napada.  Dolazak Hitlera  na  vlast 1933 godine, označio je početak egzo-
                             dusa nemačkih Jevreja u  Palestinu. Do 1936  godine, doselilo  se preko
                             tri stotine  hiljada ljudi, što  je za  Jišuv bio  veliki izazov i  napor  da  obez-
                             bede smeštaj  i hranu, ali su sa  ovim prilivom Jevreji  činili trećinu po-
                             pulacije Palestine. Sporadični sukobi su se  nastavili i sledećih godina,
                             a ovoga  puta Arapi su svoj revolt usmerili ne  samo na cioniste  već i
                             na Britance,  koji su  brutalno odgovarali na svaki napad.  Hagana, osno-
                             vana radi zaštite ("hagana" na hebrejskom znači "odbrana"),  postala je
                             jaka  i organizovana organizacija, prava tajna armija koja  je imala  i poli-
                             tičku strukturu,  kao  i kontraobaveštajnu  i vojnu. Početak Drugog  svet-
                             skog rata i  prve godine holokausta  u  Nemačkoj, naterale  su vođe Jišuva
                             da pripreme  novu koncepciju dovođenja preživelih  u  Erec Izrael,  pogo-
                             tovo što su  Englezi ovoga puta  bili protiv  novog  doseljavanja Jevreja,
                             jer bi to  ozbiljno narušilo etničku ravnotežu postojećeg stanovništva. U
                             Haifi je 1942 godine održan  važan  sastanak.  Odlučeno  je da se Jevreji
                             po završetku  rata po svaku cenu  dovedu u svoju  novu  domovinu,  a na
                             praktičnom planu  prihvaćen je  predlog  Davida Ben-Guriona da se kon-
                             traobaveštajna služba Hagane ojača. Njen zadatak bio je da otkrije

                             216
   202   203   204   205   206   207   208   209   210   211   212