Page 216 - Milan Vidojević - Dosije Omega
P. 216
Mosad, Lenski i ubistvo Kenedija
Ima nekih dokaza da je neposredno pred podnošenje ostavke, 16 juna
1963 godine, Ben-Gurion naredio Mosadu da organizuje atentat na Džo-
na Kenedija. Kako kaže Majkl Kolins Pajper, u knjizi "Konačni sud",
moguće je da je Mosad preduzeo potrebne korake i postigao svoj cilj.
Drugi smrtni neprijatelj Džona Kenedija bio je Mejer Lenski. Iako je
Kenedi primio novac od mafije za predsedničku kampanju, zapravo je
hteo da je uništi. Naimenovao je svog brata Roberta za saveznog javnog
tužioca i krenuo u široku akciju protiv organizovanog kriminala. Lenski
je do tog trenutka bio nedodirljiv, ali su sada njegove međunarodne opera-
cije, koje je obavljao sa CIA, a za račun Komiteta 300, bile ugrožene.
CIA je bila posebna priča. Ostajući van kontrole, bavila se svojim opera-
cijama koje su imale malo veze sa potrebama države. Invazija Kube i
poraz u Zalivu svinja posledica su slabih procena i pogrešnih informa-
cija CIA, a ova politička i vojna avantura zadala je prvi ozbiljni udar
predsedniku Kenediju. I Lenski je očekivao da će SAD oboriti Kastra
i vratiti poslove na Kubi, a kazina i prostituciju u okrilje mafije. Kenedi
je smenio Alena Dalsa, šefa CIA, nacistu i člana Komiteta 300, i zarekao
se da će "razbiti CIA u hiljadu komada i razvejati ih na vetru". CIA, Len-
ski i izraelski lobi su znali da je njihovoj stmkturi moći jedina neposred-
na pretnja predsednik Kenedi i njegov brat Robert. Šok za sve njih bila
je najavljena predsednikova odluka da izvuče Ameriku iz vijetnamskog
rata. Ovaj rat je upravo za Lenskog, CIA i Mosad bio ključno mesto
operacije krijumčarenja droge i izvor neverovatne količine novca. Izrael
je posebno bio zainteresovan da se rat u Vijetnamu nastavi, jer je zbog
njega angažovanje Amerike bilo smanjeno, što je pogodovalo upravo
interesima Izraela. Proizvođači oružja i međunarodni bankari takođe su bi-
li zainteresovani za produžetak rata. U najmoćnijim strukturama svetske
vlasti protiv Kenedija je počelo da narasta nezadovoljstvo, približavajući
se kritičnoj granici koja je podrazumevala konkretnu akciju. Postojao je još
jedan razlog Kenedijeve nepopularnosti među strukturama Novog svetskog
poretka. Želeo je da uništi moć Federalne rezerve izdavanjem državnih
obveznica na koje se ne plaća kamata. Čak je deo tog plana uspeo da
ostvari pre smrti i još se ponegde u prometu vrednosnih papira može nale-
teti na Kenedijeve beskamatne obveznice. Ovo je bio najstrašniji košmar
Komiteta 300. Poslednji predsednik koji je izdao beskamatne obveznice
bio je Abraham Linkoln i zna se kako je završio. Snage koje su se orga-
nizovale iza scene protiv Kenedija, 1963 godine, bile su zaista zastrašu-
juće i ništa im nije stajalo na putu da ostvare ono što su naumile.
225
