Page 233 - Milan Vidojević - Dosije Omega

Dosije Omega

tator, pre će biti da je "žrtveno jagnje", što je omiljena kombinacija
onih koji stoje iza ovih atentata. Bivši FBI stručnjaci za balistiku, koji
su sproveli privatnu istragu, tvrde da je, prema ulaznoj rani, bilo nemo-
guće pogoditi Kinga iz Rejove sobe, sem ako deo puške nije bio uko-
pan u zid dvadesetak santimetara pod određenim uglom. Metak je došao
sa ulice, ali je Džejms Erl Rej osuđen na doživotnu robiju i pre par
godina umro je u zatvoru. Pred smrt je dao intervju u novinama u kome
je izjavio da nije pucao u Martina Lutera Kinga. Izgleda da je ključna
ličnost u atentatu bio Džek Jangblad, bivši američki obaveštajac, koji
je poceo da se pojavljuje na mestima na koja je Rej odlazio. Kada mu
je na suđenju pokazana Jangbladova fotografija, Rej je potvrdio da ga
je taj čovek pratio nedeljama pre atentata. Jedan od Jangbladovih sarad-
nika bio je Frenk Fiorini, koji je kasnije promenio ime u Frenk Stardžis.
Ovaj čovek je bio jedan od provalnika u aferi Votergejt. Novinar Luis
Lomas, pisac knjige "Ubiti crnca", istraživao je ubistva Malkolma X i
Martina Lutera Kinga. Otkrio je da je Džon Ali, blagajnik "Nacije isla-
ma", radio za FBI. U jednom trenutku bio je najuticajniji čovek u "Na-
ciji islama", a veze su vodile ka obaveštajnim organizacijama. Lomas
je želeo da snimi dokumentarni film, pogotovo što je bilo indicija da
je "detektivska agencija" Gaja Banistera u Nju Orleansu imala pipke u
mnogira atentatima. Nekoliko dana po početku snimanja, otkazale su
kočnice na Lomasovom automobilu i on je poginuo u nesreći. Godinu
dana posle ubistva Martina Lutera Kinga, njegov brat se misteriozno uda-
vio u bazenu. Susedi su čuli krike i pljusak vode, a onda je nastupila
tišina. Dve godine posle toga nastradala je i majka Martina Lutera Kin-
ga. "Usamljeni ludak" je ušao u lokalnu crkvu, u koju je redovno odlazi-
la gospođa King, i otvorio vatru, pa je među pogođenima bila i gospođa
King. Sva ova ubistva su se desila dok je Edgar Huver bio na čelu
FBI, dok je pokušavao da zaustavi pokret cmaca za građanska prava.
Ne mogu da zaobiđem, u opisu ovili događaja, jednu ličnost koja se
tada pojavila na političkoj sceni u SAD-a, a prošle godine je dolazio u
Jugoslaviju kako bi molio da se oslobode zarobljeni američki vojnici. To
je Džes Džekson, propovednik i političar, inače član Saveta za međuna-
rodne odnose. Postao je slavan na dan ubistva Martina Lutera Kinga.
Bio je njegov saradnik, iako se pričalo da će se King zahvaliti Džekso-
nu na saradnji. Odmah posle ubistva, Džekson se pojavio na konferenci-
ji za štampu u krvavoj košulji i ispričao kako je doktor King umro na
njegovim rukama. To ga je učinilo poznatim širom Amerike, ali je iza-

242