Page 27 - Milan Vidojević - Dosije Omega

Dosije Omega
ston. Zabavni park je korišćen od 1984 do 1985 godine, kao raesto is-
poruke kokaina. Posle 1986 godine korišćeno je drugo mesto, farma u
Dajmond Kavernsu, Kentaki. Tu se nalazio CIA centar za kontrolu uma,
u kome se radilo izuzetno složeno programiranjc, poznato kao Trauma
btiske smrti (Near Death Trauma). Posle izmeštanja centra, zabačena
farma je služila kao mesto isporuke kokaina, gde je Hjuston dovodio
Keti i Keli. Pošto bi stigli, u roku od petnaest do dvadeset minuta bi
se pojavio vojni helikopter koji je preuzimao drogu. Kao vodič, na far-
mi ih je dočekivala Li En Gilon, koja je bila zaposlena u "Trauma Cen-
tru", a možda je bila i žrtva koja je prošla program u njemu. Posle
izvršene primopredaje, Hjuston jc svoje "robove" odvodio u jednu od
pećina, koja je bila preuredena u mučilište sa električnom stolicom, gde
su Keti i njena ćerka traumatizovane elektrošokovima kako bi zabo
ravile operaciju u kojoj sa učestvovale.
Umešanost SAD-a u svetsku trgovinu drogom seže u sredinu pro
šlog veka. Mnogc clanas bogate i uticajne porodice ("američka aristokra-
tija") su se obogatile na drogi. Jedna od takvih je i porodica Rasel, čiji
su članovi studirati na "Jelu" i bili deo tajnog drustva Skal and Boun.
Svoje bogatstvo stekli su kroz nezakonitu trgovinu opijumom. Scmjuel
Rasel je 1823 godine osnovao firmu "Rasel and Ko." koja je brzim je-
drcnjacima odvoziia u Kinu opijum kupljen u Turskoj. Do 1830 godinc
Rasel je otkupio bostonski opijumski sindikat i postao najveći Švercer
opijuma u Konektikatu. Njegov čovek u Kini bio je Voren Delano mla-
đi, deda Fvcnklina Ruzvelta, američkog prcdsednika u vreme Drugog
svetskog rata. Ostali Raselovi partneri bile su porodice Kulidž, Perkins,
Sterdžis, Forbs i Lou, koje se smatraju "stubovima društva". Rodak Se-
mjuela Rasela, Vilijem Hantington, osnovao je prvu američku granu
društva Skal and Boun i u nju privukao Članove najuticajnijih američkih
porodica koji su studirali na "Jelu": Lord, Vitni, Taft, Džej, Bandi, Hari-
man, Vejerhauzer, Pinčot, Rokfeler, Gudjir, Sloun, Simpson, Felps, Pilsbu-
ri, Perkins, Kelog, Vanderbilt, Buš i Lavet. Interesantno je da su članovi
društva uvek bili bliski američkoj špijunskoj strukturi. ČJan društva,
Džordž Buš, pre nego što je postao američki predsednik, bio je direk-
tot CIA od 1974 do 1975 godine. Do 1903 godine, "Diviniti" (škola
univerziteta "Jel") je osnovala veliki broj škola i bolnica u Kini. Mao
Cedung je bio jedan od zaposlenih u školi. Do 1930 godine, uticaj ove
"kineske vezc" bio je toliki da je americka administracija molila da čla-
novi ovih misija obavljaju obaveštajne zadatke za američku državu.

34