Page 285 - Milan Vidojević - Dosije Omega

Dosije Omega
drugu zaostavštinu Memorijalnom fondu za nacionalno nasleđe za 12,5
miliona funti. Predsednik Memorijalnog fonda, koji je darežljivo odrešio
kesu, je lord Jakob Rotšild. Čerčilovi su održavali bliske veze i sa Ber-
nardom Baruhom i porodicom Sesils. Sesilsi su kontrolisali mrežu koju
su u svetu razapeli jezuiti, i bili na usluzi drugim važnim porodicama
evropske elite kao što su Habzburzi i Crno plemstvo u Italiji.
Kada je pre par godina izašla knjiga američkog istoričara Ričarda
Brajtmana, "Zvanične tajne", počele su žučne polemike oko njenog
ključnog navoda da je britanska obaveštajna služba, pa samim tim i
američka, od kraja 1941 godine, kada je provaljen nemački sistem kodi-
ranih radio poruka "Enigma", znala za masovno uništavanje Jevreja, ali
da ništa nije preduzela da to spreči. Već prilikom napada na Sovjetski
Savez počele su da stižu radio vesti o "čišćenju terena". Između 19 i
22 avgusta vojnici 45-og bataljona ubili su 1059 Jevreja u Slavuti, na
južnom delu fronta. U Ukrajini je 320-ti bataljon ubio početkom sep-
tembra prvo 4200, a onda još 2000 Jevreja. U Kamenec-Podolsku,
takođe u Ukrajini, nemačka policija masakrirala je dvadeset hiljada
Jevreja. Krajem 1941 godine šifrovane poruke postale su vrlo ekspli-
citae. Sadržale su podatke o deportovanju Jevreja u logore, naručivan je
Ciklon B, tražili su se stručnjaci radi dovršenja Aušvica, a onda su u
toku sledeće tri godine, u bezbrojnim izveštajima, sledile statistike o ubi-
jenima i deportovanima. Zašto Zapad nije reagovao?
Brajtman je trpeo strahovite kritike zbog iznetih podataka. Oprav-
davanje ćutanja često je imalo bljutav ukus. Po jednima, Britanci nisu
reagovali kako Nemci ne bi shvatili da im je šifra provaljena. Drugi su
smatrali da je ćutanje posledica iskustava iz Prvog svetskog rata, kada
se ispostavilo da su informacije o nemačkim zverstvima u Belgiji i
Francuskoj bile propaganda, pa su se plašili da i ovog puta ne dođu u
istu situaciju. Osim toga, Zapad se plašio reakcije Arapa i njihovog
prelaska na stranu nacizma ako se ovaj previše bude zalagao za Jevreje.
Kolega istoričar, Džon Kigan, napao je Brajtmana u "Njujork Tajmsu"
napisavši da nije uzeo u obzir činjenicu da su saveznici imali druge pri-
oritete (!) i da su "humanitarni problemi" morali da ostanu u drugom
planu. U Londonu je reagovao lord Džener od Braunstona, koji je
Brajtmanove teze nazvao "uvredljivim". Nije se našao niko ko bi hrabro
izrekao pravu istinu: da je britanska obaveštajna služba MI6, na čijem
čelu je bio lord Viktor Rotšild, namerno zadržavala sve ove informaci-
je. Razlog za to je, rekao bih, plan Rotšilda i iluminata da se Jevreji u

294