Page 341 - Milan Vidojević - Dosije Omega
P. 341

Dosije Omega

                             lo što mu je iscelitelj u prethodnom životu bio Jevrejin. Naravno, ko
                             želi da veruje u ovakve priče, da je neko živeo u vreme Isusa i od nje-
                             ga dobio dar isceljenja, neka veruje. Zamislite vladara Benzalema kako
                             čita ovakvu literaturu. Bejkon mora da se prevrće u grobu.
                                 Princ  Čarls u ovakve priče veruje, jer  je od malih nogu  bio pod
                             uticajem svoje blago ekscentrične pra-tetke, princeze Meri Lujze, unuke
                             kraljice Viktorije, potpuno obuzete okultizmom, koja je bila redovni
                             pacijent Hari Edvardsa, još poznatijeg iscelitelja od Frikera. Edvards je
                             bio spiritistički  medijum  sposoban da padne u  trans i kontaktira  "drugu
                             stranu". Verovao je da njegova moć isceljenja potiče od duhova dvo-
                             jice  mrtvih pionira medicine - Luja Pastera i lorda Listera. Sluđena
                             princeza je posle jedne seanse kupila knjigu "Spiritističke priče za decu"
                             Olive Barton, isceliteljke i Edvardsove asistentkinje. Ova morbidna knji-
                             ga govori o životu umrle dece na "drugoj strani" gde se ona igraju, idu
                             u školu (!) i prave  svakodnevne nestašluke.  Pedesetih godina ovakav
                             idiotizam bio je popularan, pa je ova knjiga došla u ruke princa Čarlsa,
                             tada dečaka u dobu  kada imaginacija nahranjena ovakvim pričama može
                             imati uticaja na kasniji život čoveka. Naravno, kasnije se ispostavilo da
                             "duh" koji je Bartonovoj pričao ove priče koristi Edvardsa kao medi-
                             juma,  a Edvards je koristio jednog od  svojih duhova po imenu  Ruben
                             (logično je da duh sa "druge strane" bude Jevrejin kad je u pitanju Isus
                             i celokupno hrišćanstvo), koji mu je saopštio ovu tipično malograđansku
                             bljuvotinu najnižeg nivoa.
                                  Inače, stav Anglikanske crkve  po ovom pitanju  je  čudan. Još 1937
                             godine preduzeta je sistematska istraga, pa su klerici čak sedeli na sean-
                             sama sa medijumima. Njihov  izveštaj  je procureo u javnost i izbio je
                             skandal, jer  spiritizam nije bio a priori osuđen i  odbačen, pošto je
                             ostavljena mogućnost da se možda  "ne komunicira samo sa zlim
                             duhovima nižeg reda već  da postoji mogućnost da se komunicira i sa
                             dobrim duhovima". Nadbiskup Kenterberija, dr Kozmo Lang, bio je
                             izričito protiv spiritizma  i njegovog  upražnjavanja.  Četrdesetih i  pede-
                             setih godina, ljudi koji su se bavili spiritizmom bili su hapšeni i nov-
                             čano kažnjavani. Do današnjeg dana ovaj kontraverzni predmet debate
                             nije razrešen, ali nas interesuje kakvi su pogledi princa Čarlsa po ovom
                             pitanju i kako će se to odraziti na njegovo ponašanje kad bude seo na
                             britanski presto i time automatski postao i poglavar Anglikanske crkve.
                             Čarls  je  za konsultanta po ovom pitanju izabrao dr  Mervina Stokvuda,
                             biskupa Sautvarka, koji je otvoreno podržava spiritizam, posećivao sve

                              350
   336   337   338   339   340   341   342   343   344   345   346