Page 77 - Milan Vidojević - Dosije Omega
P. 77

Dosije Omega
                                 Smrt Džona Kenedija ostaje jedno od najzamršenijih  i ključnih
                             političkih  ubistava u  XX  veku.  I sam  zainteresovan za ovu temu, pri-
                             kupljao sam  materijal koji  mi se  činio  interesantnim. Bio  sara iznenađen
                             ulogom  Aristotela Onazisa u ovom  ubistvu, koju je obelodanio  Brus
                             Roberts, stručnjak za kristalografiju i lasere, nekada zaposlen u  kompa-
                             niji "Hjuz Erkraft". Radeći u ovoj kompaniji, upoznao se sa Onazisom,
                             a uskoro  su bizarni detalji ovog druženja počeli da mu  zaokupljaju pa-
                             žnju. Kivan na firmu, koja mu je pokrala patente iz oblasti lasera, odlu-
                             čio da  svoja  saznanja objavi.  Mnogi detalji su  se  uklopili u kasnija
                             istraživanja drugih istraživača i pokazali mračnu sliku okruženja u kome
                             je bio Kenedi. On je kažnjen za "neposlušnost" prema onima koji su
                             hteli da  ga kontrolišu, a  koje danas možemo identifikovati kao  Komitet
                             300. Feljton  koji sam napisao 1992 godine i objavio u  časopisu "No
                             stradamus", ovde  ću prczentirati u obimu koji je pogodan da podupre
                             našu osnovnu  priču.  Aristotel Onazis je, bez suranje, bio  nemilosrdan,
                             lukav, proračunat i iznad svega neutoljivo pohlepan za novcem  i vlašću.
                             Roberts opisuje njegov život počev od 1932  godine, kada je Onazis,
                             već dolarski milioner zahvaljujući prodaji opijuma u Argentini, započeo
                             unosan posao sa Džozefom Kenedijem, Judžinom  Mejerom, koji je ka-
                             snije kupio "Vašington Post" i Mejerom Lenskim, gangsterom.  Ova  če-
                             tvorka je zaradila pravo bogatstvo krijumčareći alkohol u SAD. Dve go-
                             dine kasnije, Onazis, Rokfeler i predstavnici "Sedam sestara" (kartela
                             najvećih naftnih kompanija) sklopili su ugovor po kome je Onazis dobio
                             pravo da transportuje jeftinu arapsku  naftu sopstvenim brodovima. Za
                             vreme  Drugog svetskog rata  Onazis je stekao ogromno bogatstvo  pro-
                             dajući naftu i oružje, i saveznicima i Nemcima, a rat je prošao ne izgu-
                             bivši ni  jedan brod, niti jednog  člana posade.  Onda je  1949 godine, uz
                             pomoć advokata Burka Maršala,  otkupio američke ratne viškove, bro-
                             dove tipa "liberti"*, u poslu sumnjive legalnosti. U ovo vreme u priču
                             se uključuje i Hauard Hjuz. U periodu do 1956 godine, Hjuz je potku-
                             pio popriliČan broj američkih političara, senatora  i guvernera. Na kraju,
                             osigurao je  podršku  tek  izabranog potpredsednika Niksona,  tako što je
                             dao zajam od dve stotine i pedeset hiljada dolara (koji nikada nije vra-
                             ćen)  Niksonovom  bratu Donaldu. Nikson je uzvratio tako  što  je naterao
                             IRS   (poresku   službu)   da   dodeli   status   firme   oslobođene   poreza

                                 *jeftini brodovi, masovno proizvocteni u periodu rata, koji su posle rata prodati
                                 na "kilo"
   72   73   74   75   76   77   78   79   80   81   82