Page 96 - Milan Vidojević - Dosije Omega
P. 96

Red Četvrtog Rajha
                             multinacionalne kompanije "ITT", odmah pored Frensisa L. Dejla. Sle-
                             deće pominjanje ovog misterioznog čoveka je u februaru 1972 godine,
                             kada je Dejl pritisnuo Megrudera da pošalje Lidija u "Votergejt". U ve-
                             zi sa tim, do aprila je novac priticao u CRP. "Galf Risorsiz and Ke-
                             mikls" priložio je sto hiljada dolara, opranih preko Meksika i vracenih
                             kroz "Lidke of Pencoil  Korporejšn" iz  Hjustona,  čiji je  suvlasnik
                             Džordž Buš! Robert Vesko je dao prilog od dve stotine hiljada dolara
                             Morisu Stansu. Stans  je bio  finansijski direktor CRP-a  i  bivši američki
                             ministar trgovine. To potvrđuju Vudvord i Berastin u svojoj knjizi "Svi
                             predsednikovi ljudi":

                                  "Međunarodni finansijer i  poznata varalica, Robert L. Vesko, po-
                             klonio je dve stotine hiljada dolara komitetu, u novčanicama od po sto
                             dolara. Ovaj novac je pridodat novčanom fondu u Stansovom sefu i po-
                             mogao fmansiranje operacije 'Votergejt i ostalih ilegalnih aktivnosti."

                                 Iz ovog fonda Lidi je dao sedamdeset i šest hiljada dolara Mekor-
                             du. Na preliminarnom saslušanju u aferi Votergejt, 10 maja 1973 go-
                             dine, prvi svedok koji je govorio o  organizacionoj strukturi  CRP-a,
                             spomenuo je ime Frensisa L. Dejla, kao predsednika. Njegovo ime vise
                             nije spomenuto za sve vreme suđenja. Čak ni u knjizi Vudvorda i Bern-
                             stina, koja im je donela Pulicerovu nagradu, ovo ime se ne spominje ni
                             jedan jedini put. Očigledno je "ITT" bio dovoljno moćan da spreči spo-
                             rninjanje njegovog imena u ovoj aferi. Roberts nudi interesantnu anali-
                             zu moći "ITT"-a. Avgusta 1973 godine, Rokfeler,  Kisindžer i  CIA su
                             udružili snage sa "ITT", da obore Aljendeovu vladu u Čileu. Mekoun iz
                             CIA je bio, podsećamo, u upravnom odboru "ITT"-a. Njegov zamenik
                             u CIA, Ričard Helms, sada je bio na čelu CIA. Džon Renli, u svojoj
                             knjizi  o CIA, kaže da je  Mekoun predložio Helmsu zajedničku akciju
                             između CIA i "ITT"-a, da se sruši Aljende. "ITT" je odmah ponudio
                             milion dolara kao avans za operaciju. Poznato je da je Aljende, odmah
                             posle izbora za pretsednika Čilea, nacionalizovao imovinu "ITT"-a, koji
                             je izgubio monopol i mnogo novca. U avgustu 1973 godine, Aljende je
                             oboren, Rokfeler je dobio nazad svoje izgubljene investicije u rudnicima
                             bakra, a "ITT" je kao nadoknadu dobio stotinu i dvadeset i pet miliona
                             dolara. 6 avgusta 1974 godine, u Beloj Kući su se sastali Ričard Nikson
                             i Džeri Ford. Dogovorili su se da Ford postane predsednik. Nikson će
                             spaliti kompromitujuće trake i dokumenta. a Ford će pomoći na svaki
                             način da se ceo slučaj zataška. Dva dana kasnije Nikson je podneo

                              103
   91   92   93   94   95   96   97   98   99   100   101