Page 96 - Milan Vidojević - Dosije Omega

Red Četvrtog Rajha
multinacionalne kompanije "ITT", odmah pored Frensisa L. Dejla. Sle-
deće pominjanje ovog misterioznog čoveka je u februaru 1972 godine,
kada je Dejl pritisnuo Megrudera da pošalje Lidija u "Votergejt". U ve-
zi sa tim, do aprila je novac priticao u CRP. "Galf Risorsiz and Ke-
mikls" priložio je sto hiljada dolara, opranih preko Meksika i vracenih
kroz "Lidke of Pencoil Korporejšn" iz Hjustona, čiji je suvlasnik
Džordž Buš! Robert Vesko je dao prilog od dve stotine hiljada dolara
Morisu Stansu. Stans je bio finansijski direktor CRP-a i bivši američki
ministar trgovine. To potvrđuju Vudvord i Berastin u svojoj knjizi "Svi
predsednikovi ljudi":

"Međunarodni finansijer i poznata varalica, Robert L. Vesko, po-
klonio je dve stotine hiljada dolara komitetu, u novčanicama od po sto
dolara. Ovaj novac je pridodat novčanom fondu u Stansovom sefu i po-
mogao fmansiranje operacije 'Votergejt i ostalih ilegalnih aktivnosti."

Iz ovog fonda Lidi je dao sedamdeset i šest hiljada dolara Mekor-
du. Na preliminarnom saslušanju u aferi Votergejt, 10 maja 1973 go-
dine, prvi svedok koji je govorio o organizacionoj strukturi CRP-a,
spomenuo je ime Frensisa L. Dejla, kao predsednika. Njegovo ime vise
nije spomenuto za sve vreme suđenja. Čak ni u knjizi Vudvorda i Bern-
stina, koja im je donela Pulicerovu nagradu, ovo ime se ne spominje ni
jedan jedini put. Očigledno je "ITT" bio dovoljno moćan da spreči spo-
rninjanje njegovog imena u ovoj aferi. Roberts nudi interesantnu anali-
zu moći "ITT"-a. Avgusta 1973 godine, Rokfeler, Kisindžer i CIA su
udružili snage sa "ITT", da obore Aljendeovu vladu u Čileu. Mekoun iz
CIA je bio, podsećamo, u upravnom odboru "ITT"-a. Njegov zamenik
u CIA, Ričard Helms, sada je bio na čelu CIA. Džon Renli, u svojoj
knjizi o CIA, kaže da je Mekoun predložio Helmsu zajedničku akciju
između CIA i "ITT"-a, da se sruši Aljende. "ITT" je odmah ponudio
milion dolara kao avans za operaciju. Poznato je da je Aljende, odmah
posle izbora za pretsednika Čilea, nacionalizovao imovinu "ITT"-a, koji
je izgubio monopol i mnogo novca. U avgustu 1973 godine, Aljende je
oboren, Rokfeler je dobio nazad svoje izgubljene investicije u rudnicima
bakra, a "ITT" je kao nadoknadu dobio stotinu i dvadeset i pet miliona
dolara. 6 avgusta 1974 godine, u Beloj Kući su se sastali Ričard Nikson
i Džeri Ford. Dogovorili su se da Ford postane predsednik. Nikson će
spaliti kompromitujuće trake i dokumenta. a Ford će pomoći na svaki
način da se ceo slučaj zataška. Dva dana kasnije Nikson je podneo

103