Page 119 - Neale Donald Walsch - Razgovori s BOGOM
P. 119
Šta to znači?
To znači, sine Moj, da je vaše telo predviñeno da traje zauvek.
Zauvek?
Da. Čitaj: "za svagda".
Želiš li reći da nije bilo - da nije - predviñeno da umremo?
Vi nikada i ne umirete. Život je večan. Vi ste svi besmrtni. Vi nikada ne umirete. Vi samo
menjate oblik. Čak ni to niste morali da radite. Vi ste odlučili da to radite, ne Ja. Ja sam
napravio vaša tela da traju večno. Zar zaista mislite da je najbolje što bi Bog mogao izmisliti -
telo koje može izdržati 60, 70, možda 80 godina pre nego što se raspadne? Da li je to, po
vašem mišljenju, granica Mojih mogućnosti?
Nisam nikada razmišljao na taj način, zapravo...
Ja sam zamislio vaša veličanstvena tela da traju večno! I najraniji meñu vama su živeli u telu
skoro bez bola i bez straha od onoga što sada nazivate smrću.
U vašoj religioznoj mitologiji, vi slikovito predstavljate vaše ćelijsko sećanje na ove prve
predstavnike ljudske vrste nazivajući ih Adam i Eva. Zapravo, naravno, njih je bilo više od
dvoje.
U početku, zamisao je bila da vaše čudesne duše imaju priliku da spoznaju Sebe kao ono Ko
Vi Zapravo Jeste kroz iskustva stečena u fizičkom telu, u relativnom svetu, kao što sam već
nekoliko puta ovde objasnio.
To se desilo usporavanjem neizmerljive brzine svih vibracija (mislenog oblika) da bi se
stvorila materija - uključujući tu i materiju koju nazivate fizičkim telom.
Život se razvio u nizu koraka za tren oka, koji sada zovete bilionima godina. I u tom svetom
trenutku ste došli vi, iz mora, iz vode života, na zemlju i u oblik koji sada imate.
Onda su evolucionisti u pravu!
Zanimljivo je - zapravo to Mi je izvor stalne zabave - da vi ljudi imate takvu potrebu da sve
razložite na ispravno i pogrešno. Nikada vam nije palo na um da ste vi izmislili ta obeležja da
biste pomogli sebi da odredite materijalno - i Sebe same.
Nikada vam ne pada na um (osim najumnijim meñu vama) da neka stvar može biti i ispravna
i pogrešna; da su samo u relativnom svetu stvari jedno ili drugo. U svetu apsolutnog,
bezvremenog, sve stvari su sve.
Ne postoji muško i žensko, ne postoji pre i posle, ne postoji brzo i sporo, ovde i tamo, gore i
dole, levo i desno - dobro i loše.
Vaši astronauti i kosmonauti su stekli osećaj toga. Oni su mislili da se odbacuju nagore u
najdalji svemir, da bi, kada su stigli tamo, spoznali da gledaju nagore u Zemlju. Ili, da li je
tako? Možda su gledali nadole u Zemlju! Ali, onda, gde je bilo Sunce? Gore? Dole? Ne.
Tamo, na levo. Tako, iznenada, stvar nije bila ni gore, ni dole - bila je sa strane... i sva
RAZGOVORI S BOGOM, KNJIGA 1 120