Page 389 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Tesla, portret među maskama
Evo izveštaja iz Raskin Noridža, Nju Džersi. Lovci na rakune su na-
leteli na drugi cilindar manji od prvog, zabijen u veliku močvaru dvadeset
milja od Moristauna.
Zvona su zazvonila nad gradom i polako se utišala.
Glas najavljivača je odrazio ozbiljnost trenutka:
- Javljam se sa krova Programskog centra u Njujorku. Zvona koja
čujete zvone da upozore ljude da evakuišu grad jer Marsovci...
Neko je kriknuo u sali. Niko od hipnotisanih se nije digao.
- Pretpostavlja se da se u poslednja dva sata tri miliona ljudi uputilo
drumovima na sever.
Hačison River parkvej je još otvoren za automobile. Izbegavajte
mostove ka Long Ajlendu... beznadno zakrčeni. Sve veze sa obalom
Džersija zatvorene pre deset minuta.
Nema više odbrane. Naša armija je zbrisana. Artiljerija, avijacija, sve
je zbrisano.
Ovo je možda naše poslednje javljanje. Ostaćemo ovde do kraja.
Preko zvučnika, glasovi su pevali himnu.
Na ulicama je nastao pandemonijum. Radio je dolivao ulje na vatru.
- Pet moćnih marsovskih mašina se ocrtalo nad gradom - čvrstim gla-
som je obavestio voditelj. U pozadini su se čule brodske trube.
- Evo sad gledam luku, sve vrste brodova prekrcanih narodom koji
beži. Napuštaju dokove! - uzviknuo je voditelj. - Ulice su krcate. Zvukje
kao za Novu godinu u gradu.
Tesla se ubrzo uverio da je to tačno. U vremenu kad su se ideolozi
hotimično koristili svim anomalijama percepcije, kad su se Čemberlen,
nataknut na metlu, i Daladje, nalik na provincijskog kelnera, slikali u
Minhenu, kad je crni šaman Hitler urlao nad bakljadama; u vremenu kad
je Himler rnaštao o projekcijama filmova na oblacima, gomile su pulsira-
le svojim ritmovima. Te gomile koje su opisali Ortega i Gaset i Gistav le
Bon su zakrčile njujorške ulice.
Senke su bile slomljene. Lica su bila ushićena užasom. Svi ti ljudi su
bili vidljiva pulsiranja nevidljive vatre. Ljudi su se kezili licima lisica i div-
Ijih mačaka. Lica su postala maske. Kao svetlost lomače, svetlost neona se
prelamala na njima. Jedni su prosto zazjavali kezeći se. Drugi su zabačene
glave trčali, vukli decu za ruke, iz dna grla dozivali nekoga ko je odbijao
da se odazove.
Bilo je prekasno za razuveravanje:

395