Page 150 - Pauline Pears - Organska bašta

DRVENASTE BILJKE I PENJAČICE 149

nje. Na mestima koja su veoma izložena karno-narandžastim sjajem na zimskom
vetru, ako ima dovoljno prostora isplati se sun cu. Brz efekat postiže Lejlandov pa -
sadnja zaštitnog pojasa, koji se sastoji od čem pres (x Cupressocyparis leylandii), ali,
nekoliko redova izmešanog drveća i žbunja pošto je visoko šumsko drvo, brzo će izras -
koje će zadržati i razbiti vetar zaštićujući ti do ogromne visine ako ga ne potkresu-
baštu. Najbolja je mešavina listopadnog i jete redovno od ranog uzrasta. Pustite ga
zimzelenog drveća i žbunja, od kojih ćete da izraste do 30 cm iznad željene visine, a
one najniže saditi okrenute na stranu s onda počnite da ga potkresujete od vrha.
koje duva vetar. Tako će se sila vetra uma- Da bi živa ograda imala izgled kakav želi-
njiti dok on prolazi kroz biljke i biva poti- te, potrebno je da je potkresujete najma-
snut nagore. nje dvaput godišnje.

koje biljke da koristite Saveti za SaDnjU Žive OgRaDe
Za žive ograde možete da koristite i dr - - Najjeftinije su biljke sa ogoljenim kore-
veće i žbunje. Izbor ne zavisi samo od iz - nom. Kupite mešavinu domaćih vrsta, ili
gleda i načina na koji želite da održavate gajite sopstvene biljke iz drvenastih rez-
živu ogradu - na primer, kao uredno pot- nica (videti str. 105).
kresanu ili preplavljenu cvećem - nego i od - Sadite zimzelene biljke ujesen, a listo-
toga da li biljke odgovaraju zemljištu i kli - padne od jeseni do početka proleća.
mi, i da li je živa ograda na izuzetno vetro- - Ne kopajte pojedinačne rupe, pripremi-
vitom mestu. Kao najbolji izbor za mesta te rov širine 60-90 cm.
izložena hladnim vetrovima smatraju se - U vetrovitim oblastima obezbedite za -
buk va, kalina i Cornus mas. Biljke koje bi - klon u početnoj fazi rasta.
ra te za primorske krajeve moraju da pod- - Prekrijte zemljište radi suzbijanja koro-
nose vetrove koji nose morsku so. Ako je va i zadržavanja vode. Tokom prve godi-
svrha žive ograde da sprečava ulazak ra - ne zalivajte po suvom vremenu.
doznalih životinja kao što je jelen, očigled -
no morate da izaberete biljke koje takve POtkReSivanje Žive OgRaDe
životinje ne jedu, ali nisu otrovne, kao što Sa izuzetkom vrsta koje brzo rastu, kao
je (na primer) tisa. što su kalina i Lonicera nitida koje treba
potkresivati dvaput ili čak triput godišnje
Formalne žive ograde da bi se postigao uredan izgled, većina
Zimzelene biljke su klasičan izbor za pot- živih ograda, kao što je ova od bukve, na
kresane žive ograde, jer imaju postojanu slici desno, može da se potkresuje jed-
boju i strukturu tokom cele godine. Tisa nom godišnje. Ako potkresujete dvaput
(Taxus baccata) i šimšir (vrste roda Buxus) go dišnje, neka prvi put bude posle pos -
tradicionalno se koriste za žive ograde s led njeg mraza, jer osetljivi izdanci šimši-
pravilnim linijama; šimšir je idealan za niže ra, na primer, mogu da se oštete. Inače,
ograde jer raste sporije od tise. Zanimljiva najbolje je da potkresujete krajem leta,
zamena za šimšir je Ilex crenata, zimzele- kad se završi glavna sezona rasta. Na taj
na zelenika s malim, okruglim lišćem, ta - način, uživaćete u urednoj, doteranoj ži -
ko đe pogodna za precizno potkresivanje. voj ogradi do narednog proleća. Pot kre -
sujte na kratko, tako da dođete gotovo
Često se sadi i kalina (vrste roda Ligus - do dužine prethodnog potkresivanja, ili
trum). Ona je jaka, ali samo delimično će živa ograda brzo postati preširoka ili
zim zelena, a zimi je pomalo jednolična. previsoka. Samo žive ograde koje cveta-
Bukva (Fagus silvatica) i grab (Carpinus ju, kao što je forsitija, mogu da se pot-
be tulus) su listopadni, ali zadržavaju suvo kresuju na duže, prateći prirodne kontu-
lišće, koje šušti na vetru i presijava se ba - re koje formira žbun.