Page 192 - Pauline Pears - Organska bašta

BAŠTOVANSTVO ZA ŽIVOTINJSKI SVET 191

vrs te koje se hrane insektima - ne samo trule, one su za detlića istovremeno izvor
ptice već i voluharice i rovčice. hrane i mesto za gnezdo. Ne uklanjajte
Da ne biste uznemiravali ptice koje se osu šene grane ako nisu sklone otpadanju
gne zde, odložite šišanje žive ograde do da bi bile izvor hrane za insekte i sklonište
sre dine ili kraja leta. Vrste s plodovima za ptice.
mo gu da se ostave neošišane dok ptice ne
pojedu bobice. Osnova žive ograde ne tre - Prolazi za divlje životinje
ba da se dira; nema potrebe da se grabu- Stvaranjem prolaza za divlje životinje
lja opalo lišće. kroz vašu baštu omogućićete manjim stvo-
Ako vam je bašta mala, pokušajte da renjima da sakrivena od grabljivica dolaze
stvo rite zaklon gajeći duž rubova bršljan, i odlaze iz nje. Gusto žbunje i osnove živih
orlove nokte i pavit uz ogradu od mrežaste ograda odlična su zaštita za njih, kao i pre-
žice ili prekrijte zidove i ograde penjačica- krivači zemljišta povezani s delovima bašte
ma. Gajite biljke tako da potpuno prekriju pod visokom travom i višegodišnjim leja-
potpornu osnovu i ne potkresujte ih suviše ma. Ako podižete ogradu, nastojte da je
kratko. Najprivlačnija skloništa za divlje ži - iz dignete malo iznad zemljišta kako bi ma -
vo tinje su guste zimzelene penjačice. Mno - nje životinje mogle da se provuku ispod
ge male ptice, kao što je carić, sakrivaju se nje.
u gustom bršljanu tokom hladnih zimskih
no ći. Krupnije vrste vole visoko drveće travnjaci
prek riveno bršljanom, a ako su neke grane
Da biste imali što raznovrsnija staništa u
bašti, kosite travnjak tako da se smenjuju
UReDnO ili PRiRODnO delovi s visokom i nisko pokošenom tra-
Jedan od težih zadataka u bašti jeste vom. Pticama, kao što su crvendać i čvo-
uspostavljanje ravnoteže između ured - rak, potreban je otvoren prostor s niskom
nos ti i prirodnog izgleda. Zlatnu sredinu travom na kom se hrane, dok je vodozem-
čini pristup koji je kombinacija dobrona- cima potrebna viša trava. Potrudite se da
mernog zapuštanja i bezbrižnog entuzi - gde god možete ostavite nepokošenu tra -
jaz ma prilikom sađenja - na primer, divlja vu, a da travnjak ne izgleda neuredno - na
ruža puzavica koja pruža stabljike po vi - primer, duž osnova neformalne žive ogra-
so koj travi, grupa suncokreta koja je os - de, ili ispod drveća. Uredna, nisko pokoše-
l
tav jena da se sama rasejava ili niz jagor- na travnata staza koja vodi kroz nešto višu
čevina koje slobodno izviruju iz travnja- travu, pored dela s nepokošenim rasti-
ka. njem, daje strukturu delovima bašte koji bi
Međutim, nostalgični seoski stil negova- inače delovali neuredno i zapušteno. Ne
nja bašte nije jedina mogućnost za priv- kosite istog dana sve delove pod visokom
lačenje divljih životinja: nema potrebe da travom. Ako morate da pokosite veliku po -
vam bašta izgleda zapušteno ili staro - vršinu pod grubom travom, počnite s jed-
mod no. Savremeniji stil „livadskog” zasa- nog kraja i nastavite ka sredini kako biste
da s nizovima zeljastih trajnica koje se omogućili životinjama da se sklone od
pro bijaju kroz travu (videti str. 162-163)
ne sa mo da izgleda veličanstveno, nego kosilice. Nikad ne kosite ukrug - miševi i
je i veoma koristan za divlje životinje. ža be upašće u klopku kao zečevi na njivi.
Cve to vi i cvasti su izvor hrane za leptire,

češljugare i druge vrste ptica koje se hra - Šupe i gomile komposta
ne semenom, a ostavljanjem zrelih cvasti Baštenske šupe su dragoceno sklonište
da prezime obezbedićete pticama dugo- za mnoge živo tinjske vrste. U njih se zav-
trajan „špajz” i uštedeti sebi vreme za lače leptiri da bi prezimili, zato po sunča-
dru ge poslove. nim jesenjim popodnevima ostavljajte ot -