Page 403 - Pauline Pears - Organska bašta

402 ORGANSKA BAŠTA

da) su mikroskopski crvi koji se hrane ko - SIMPTOMI Odrasli insekti prave neujed-
renom paradajza i krompira. Preživljavaju načene rupe po ivici lišća. Šteta više naru-
u zemljištu u vidu cista veličine glave čiode šava izgled nego što ugrožava opstanak
od kojih svaka sadrži na stotine jaja. Ciste bilj ke. Najveći problem su larve jer se hra -
mogu da miruju deset i više godina, a legu ne korenom biljaka. Ako se biljka sporo
se u prisustvu izlučevina iz korena krompi- razvija, ili iznenada uvene, proverite koren
ra i srodnih biljaka. Nove ciste - koje mogu i zemlju oko njega. Simptomi ne moraju da
biti bele, žute ili smeđe - mogu da se vide se pojave na lišću.
na korenu od kraja juna do avgusta. Obič - PREVENCIJA I SUZBIJANJE Redovno,
no je potrebna ručna lupa da bi se ciste vi - na ročito noću, pregledajte biljke da biste
dele. Cesto se javljaju na zemljištu na ko - pronašli odrasle insekte. Pregledajte rasad
jem se dugo godina gaji povrće. pre nego što ga presadite.
OSETLJIVE BILJKE Krompir i paradajz Zaštitite saksije i noge platformi u stak -
SIMPTOMI Biljke žute i prerano se suše, leniku lepljivom trakom premazanom vlaž-
nekad samo mestimično. Prinos se sma - nim lepkom i redovno menjajte ove prep -
j
nju e. U ozbiljnim slučajevima biljke slabo reke.
rastu i rod je minimalan. Biološke mere Na otvorenom i u zašti-
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Sejte seme ćenom prostoru koristite Heterorhabditis
od proverenog dobavljača. Trudite se da me gidis, parazitske nematode; minimalna
iz begavate zemljište s mesta koje može bi - temperatura zemljišta/komposta 12°C. U
ti zaraženo. Gajite otporne sorte. Prime - zaš tićenom prostoru mogu da se koriste
njuj te što duži plodored. Prihranjujte zem- cele godine, sve dok je temperatura zem-
ljište krupnim, organskim materijama da ljišta odgovarajuća. Na otvorenom je naj-
bis te privukli prirodne neprijatelje nemato- bolje da se primene u aprilu/maju i u av -
da. Na zaraženom zemljištu, tehnika gaje- gustu/početkom septembra.
nja bez obrade (videti str. 332) može da ti
bolji prinos. Rane sorte obezbediće pris -
tojnu berbu pre nego što napad ove šteto- CRna nOga
čine bude imao efekta. Enwinia carotovora
Česta bolest koju izaziva bakterija iz
l
zem jišta. Izgleda da ne može da preživi u
CRna lOzOva PiPa zemljištu, ali može u trulim ostacima bilja-
Otiorhynchus sulcatus ka. Prodire u biljke preko oštećenja koja
Odrasle, tamnosmeđe/crne jedinke ne - ostavljaju puževi golaći ili šargarepina mu -
ma u krila, dugačke su oko 9 mm i prekri- va.
j
j
l
vene malim žućkastim točkicama. Po av ju - OSETLJIVE BILJKE Kupusnjače, naročito
ju se u maju i junu i hrane se noću. Skoro repa i broskva; celer, tikve, praziluk, zele-
sve jedinke su ženske i polažu jaja oko bilj- na salata, crni luk, paštrnak, krompir, pa -
ke domaćina od kraja jula. Larve su žućka- radajz, ciklama.
stobele u obliku slova „C”, sa smeđom gla- SIMPTOMI Vlažna udubljenja i oštećenja
vom i mogu da porastu do 1 cm. Hrane se koja se brzo šire. Zaraženo stablo, peteljka
korenom biljaka sve do narednog proleća, ili podzemni delovi biljke trule i pretvaraju
kad se učaure u zemljištu. Većina odraslih se u smrdljivu, sluzavu, smeđu trulu masu.
jedinki ugine do kraja godine, ali neke i Kora podzemnih delova nije oštećena, ali
prezime. U stakleniku odrasle pipe mogu na njoj mogu da se pojave pukotine kroz
da se pojave na jesen i duže vreme da po - ko e curi sluzava masa.
j
lažu jaja. Videti i Žižak. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Potrudite se
OSETLJIVE BILJKE Različite biljke u baš - da zemljište uvek ima dosta vlage. Kad ga -
ti, stakleniku ili kući Najugroženije su bilj- jite povrće strogo se pridržavajte principa
ke u saksijama. plodoreda - minimum tri godine, ali bolje