Page 230 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 230

vostručen. U običnom psihičkom stanju ja jednostavno posma-
    tram ulicu. Međutim, ako se sećam sebe, ja je ne posmatram tek
     tako; ja  osećam da  posmatram,  kao  da  govorim sebi:  'Ja  gle­
    dam' . Umesto samo jednog utiska, utiska ulice, postoje dva, je­
    dan utisak  ulice i  drugi utisak  mene koji je posmatram.  Drugi
    utisak,  stvoren iz činjenice da se sećam sebe, je  'dodatni stres'.
     Štaviše,  veoma često  se događa da dodatni  osećaj  koji je pove­
    zan sa samosećanjem donese sobom elemenat emocije, a to znači,
    rad  mašine  izaziva određenu količinu  'ugljenika'  12  na  datom
    mestu.  Napor  upotrebljen  za  sećanje  sebe,  posmatranje  sebe u
     trenutku primitka utiska, posmatranje sopstvenih utisaka u tre­
    nutku prijema,  registrovanje,  da tako kažem,  prijema utisaka i
    njihovo simultano izdvajanje, sve to zajedno udvostručuje inten­
    zitet utisaka i nosi notu do 48 do re 24.  Istovremeno napor ve­
    zan  za  prenos  jedne  note  do  druge  i  sam  prolaz  48  do  24
    omogućava noti do 48 treće oktave da dođe u dodir sa mi 48 dru­
    ge oktave i da joj da potrebnu količinu energije za prenos od mi
    do fa. Na taj način se 'stres' koji je dat noti do 48 produžava do
    note mi 48 i omogućava razvoj druge oktave.
        — Nota mi 48 prelazi u fa 24; fa 24 prelazi u sol 12; sol 12
    prelazi u la 6. Nota la 6 je najviša materija koju organizam stva­
    ra  iz  vazduha,  a  to  znači,  iz  druge  vrste  hrane.  OVO  SE
    MEĐUTIM POSTIŽE SVESNIM NAPOROM U TRENUTKU
    PRIJEMA UTISKA. (Vidi sl. 37).
        — Potrebno je razumeti  šta ovo znači.  Svi  mi dišemo isti
    vazduh.  Osim  elemenata  koji  su  poznati  našoj  nauci,  vazduh
    sadrži još i veliki broj supstanci koje joj nisu poznate, za nju ne-
    definisane i nevidljive. Međutim, moguća je tačna analiza i vaz­
    duha koji se udiše i koji se izdiše.  Takva tačna analiza pokazuje
    da iako je vazduh koji udišu različiti ljudi, isti,  onaj koji izdišu
    je sasvim različit. Pretpostavimo da je vazduh koji dišemo sasta­
    vljen  od  dvadeset  različitih  elemenata nepoznatih  našoj  nauci.
    Određeni broj  tih elemenata upija svaki  čovek kada diše.  Pret­
    postavimo sada da se pet od tih elemenata uvek upija. Posledično
    tome,  vazduh  koji  svaki  čovek  izdiše  je  sastavljen  od  15
    elemenata;  5  je otišlo na  hranjenje  organizma.  Neki  ljudi  ne
    izdišu  15  elemenata već  samo  10,  a to znači,  da upijaju
    još plus  5  elemenata. Tih  5  elemenata su viši 'vodonici'. Ovi
   225   226   227   228   229   230   231   232   233   234   235