Page 28 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

Razumeo sam da je mislio na rad sa njim.
- Zar škole koje su na licu mesta, da tako kažem, usred tra­
dicije, ne nude neke prednosti? - upitao sam.
Odgovarajući na ovo pitanje G. mi je rekao nekoliko stva­
ri koje sam tek kasnije razumeo.
- Čak iako biste pronašli škole, bile bi to 'filozofske' ško­
le, rekao je. U Indiji postoje samo 'filozofske' škole. Još u
davna vremena je izvršena ta podela; u Indiji je bila 'Filozofi­
ja', u Egiptu 'teorija' i u današnjoj Persiji, Mesopotamiji i Tur-
kestanu — 'praksa'.
- Da li ta podela važi još i danas? pitao sam.
- Delimično čak i danas, rekao je. Međutim vi ne razume-
te sasvim jasno šta ja mislim kad kažem 'filozofija', 'teorija' i
'praksa'. Ove reči treba shvatiti na drugi način, ne na uobičajen.
Kada govorimo o školama, postoje samo SPECIJALNE
škole; ne postoje opšte škole. Svaki učitelj ili GURU je specija­
lista za jednu stvar; jedan je astronom, drugi skulptor, treći mu­
zičar. Svi učenici, svakog od tih učitelja, prvo moraju izučavati
predmet za koji je on specijalizovan, nakon toga drugi predmet,
itd. Bilo bi potrebno hiljadu godina da se izuči sve.
- Kako ste vi učili?
- Nisam bio sam. Među nama je bilo specijalista svake vrste.
Svako je izučavao redosledom svoj određeni predmet. Nakon
­­ga smo se sakupljali i iznosili sve što smo pronašli.
- Gde su sada vaši drugovi?
G. je bio tih za trenutak, a zatim je polagano rekao, zagle­
dan u daljinu: Neki su umrli, neki rade, a neki su otišli u izo­
laciju...
Ova reč, primerena manastirskom rečniku, neočekivana,
dovela me je do čudnih i nelagodnih osećanja.
U isto vreme, osetio sam određenu vrstu »akcije« kod G.,
kao da je namerno, s vremena na vreme, ubacivao određene reči
koje bi me zainteresovale i upravljale moje misli u određenom
pravcu.
Kada sam pokušao da ga upitam određenije gde je pronašao
svoja znanja, gde im je bio izvor, kako daleko su dosezala, nije
mi dao direktan odgovor.