Page 288 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

DVANAESTO POGLAVLJE

Sredinom leta 1916. godine, rad u našoj grupi je dobio no­
ve i intenzivnije oblike. G. je veći deo vremena provodio u St.
Petersburgu, odlazeći u Moskvu samo na nekoliko dana i
vraćajući se, po pravilu, sa dva, tri svoja moskovska učenika.
Naša predavanja i sastanci su do tada već izgubili svoj formalni
karakter; svi smo se već bolje upoznali i predstavljali smo, uz
mala trvenja, vrlo čvrstu grupu ujedinjenu novim idejama koje
smo učili i novim mogućnostima znanja i samo-saznanja koja su
se otvarala pred nama. U to vreme bilo nas je oko 30. Sre­
tali smo se skoro svako veče. Nekoliko puta, po dolasku iz Mos­
kve, G. je organizovao izlete na selo, za veće društvo, koji su
bili nešto izvan sveta St. Petersburga. U mom sećanju je ostao
put u Ostrovski, koji se nalazi u gornjem toku reke Neve, na­
ročito zbog toga što sam na tom putu odjednom shvatio zbog
čega je G. organizovao naizgled besciljne zabave. Shvatio sam
da on sve vreme posmatra i da mnogi od nas na tim izletima po­
kazuju sasvim nove aspekte svojih ličnosti koji su bivali veoma
dobro skriveni na sastancima u St. Petersburgu.
Moji sastanci sa učenicima G. iz Moskve su bili sasvim dru­
gačiji od prvih sastanaka koje sam imao sa njima u proleće pre­
thodne godine. Sada mi nisu izgledali izveštačeni niti kao da
igraju neku ulogu unapred naučenu. Naprotiv, željno sam čekao
njihov dolazak i pokušavao da saznam iz čega im se sastoji rad
u Moskvi i šta im je G. govorio a da mi nismo znali. Dosta sam
saznao od njih što mi je kasnije dobro poslužilo u sopstvenom
radu. U svojim novim razgovorima sa njima video sam razvoj
sasvim konačnog plana. Ne samo da smo učili od G. već smo
učili i jedni od drugih. Počeo sam da gledam na grupe G. kao na