Page 72 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

TREĆE POGLAVLJE

Početkom novembra 1915. godine, već sam dobro shvatao
osnovne tačke G. sistema o čoveku. Prva tačka, koju je nagla­
sio, bila je ODSUSTVO JEDINSTVA U ČOVEKU.
- To je najveća greška, rekao je, misliti da je čovek uvek
jedan i isti. Čovek nikada nije isti zadugo. On retko biva isti za
vreme od pola časa. On se sve vreme menja. Mi mislimo da ako
se čovek zove Ivan, on ostaje sve vreme Ivan. Ništa slično. Sa­
da je Ivan, sledećeg trenutka je Petar a minut kasnije je Nikola,
Sergej, Matthew, Simon. A vi sve vreme mislite da je Ivan. Vi
znate da Ivan ne može učiniti neku stvar. Ne može lagati, na pri­
mer. Tada saznate da je slagao i zaprepašćeni ste da je mogao
učiniti. I, zaista, Ivan ne laže; Nikola je lagao. Kada se ukaže
mogućnost Nikola NE MOŽE ODOLETI LAGANJU. Bili bi­
ste iznenađeni kada biste shvatili kako se umnožavaju ti Ivani i
Nikole u jednom čoveku. Ako naučite da ih posmatrate nema po­
trebe da idete u bioskop.
- Ima li to neke veze sa svešću odvojenih delova i organa u
telu?, upitao sam.
Shvatam tu ideju i često sam osećao realnost ovih svesti.
Znam da, ne samo odvojeni organi, već svaki deo tela ima od­
vojene funkcije, ima i odvojenu svest. Desna ruka ima jednu
svest a leva drugu. Mislite li na to?
- Ne baš sasvim, rekao je G. Ove svesti isto tako postoje
ali su zapravo bezopasne. Svaka zna svoje mesto i šta treba da
radi. Ruke znaju da moraju raditi; stopala znaju da moraju ho­
dati. Ali ti Ivani, Nikole i Petri su drugačiji. Svi oni sebe zovu
'Ja'. To znači da sebe smatraju glavnim i nijedan ne želi da pre­
pozna onog drugog. Svaki od njih je kalifa po jedan sat, čim ono