Page 203 - Platon - Država
P. 203
48 Ο stvarima koje se jednostavno gledaju nema nauke, i to delom hvata svet živih bića i onog koje buhvata svet senki). V. napred, stranu
zato što iz prostog gledanja unaokolo, gore ili dole, ne sledi nikakva 510a i dalje.
nauka, a delom zato što su predmeti viđenja nestalni i promenljivi, a 56 Čini se da je Platonova prvobitna namera bila da se ne bavi
nauka se ne odnosi na šaroliko mnoštvo stvari čulnoga sveta, nego na mnogo astronomijom, nego da se, u skladu sa osnovnim Sokratovim
ono što je opšte i nužno, i što kao takvo osmišljava ono šaroliko mno opredeljenjem, okrene prema istraživanjima koja bi trebalo da vode
štvo, sistematizuje ga i pokazuje da u haotičnom mnoštvu utisaka i „preobraćanju", „spasenju" duše i države kao prirodne ljudske za
zbivanja ima nekog reda. jednice.
49 Platon oštro razlikuje „gledanje duše" od običnog gledanja 57 U Zakonima (X, 893b i dalje) „nabrajaju se" sve vrste kretanja
očima. Duša „gleda" umom, a ne očima. Um je uviđajuće „oko" duše. i kaže se (894d) da ima ukupno deset kretanja. Prvih osam kretanja —
50 Ovo je od Platona pa nadalje, u potpunoj istoriji nauka, ostva mada se iz Platonovog teksta u Zakonu ne vidi jasno šta bi moglo biti
rivano kao matematička astronomija, te je u tom duhu rečeno da „nebo svako od tih osam — pripadaju onome što se modernom terminologi
astronoma nijedno oko ne može videti". jom može svrstati u tri sledeće vrste kretanja: (I) rotaciono, (II) trans-
51 U izvorniku stoji reč shema (schema), a ne eidos ili idea, reci latorno i (III) hemijsko. Rotaciono je kretanje nalik na obrtanje točka,
iz
koje pripadaju porodici glagola ideein = gledati, posmatrati. V. belešku pa se bar Platonovog teksta može razabrati da ta vrsta bi kretanja obu
i
dve
se,
hvata
kako
podvrste:
se
centralno.
periferno
Ovima
49. Za viđenje (očima) je u tom tekstu upotrebljena reč opsis. čini, mogle dodati još dve podvrste: kretanja po velikoj i kretanje po
52 To su istine ο idealnim oblicima, ο identitetu i udvajanju, koje maloj orbiti, čime se nagoveštava ono što nam je preko Ptolomeja
se mogu shvatiti samo rasuđivanjem i izračunavanjem, a ne gledanjem poznato kao „epicikl" (mali krug čije se središte kreće po velikom
empirijskih modela. Izraz „istina ο dvostrukom" verovatno se odnosi krugu). Tako bi ono što mi nazivamo „rotacionim" kretanjem u Plato
na problem dvostrukog kvadrata ili dvostruke kocke. A problem je u novom nabrajanju obuhvatalo četiri vrste planetarnih kretanja. Ο ovi
tome da se nađe dužina kvadrata čija je površina dvostruko veća: ako ma je u Državi (X, 616d do 617c) dat još manje jasan opis. Upor. takođe
je dužina datog kvadrata a, površina dvostruko većeg kvadrata čija ie Zakoni (VII, 821b i dalje) i Timej (38c i dalje). Ostale četiri podvrste
ivica χ biće 2a , iz čega, prema modernoj notaciji, sledi da je χ = a γ2. pripadale bi translatornom i hemijskom kretanju, svakom po dve.
2
Na sličan način sledi da je ivica kocke, koja ima dvostruko veću za- U translatornom, jedna bi bila jednostavno klizanje, a druga valjanje,
preminu od date kocke, χ = &Ϋ2. I dužina traženog dvostrukog kva kao u kretanju nekog cilindra. U hemijskom, jedna podvrsta bi bila
drata, kao i dužina tražene dvostruke kocke pokazuju se kao iracio sjedinjavanje i mešanje, a druga razlaganje na sastavne delove. Sve
nalni brojevi, te se, prema tome, kvadrati i kocke sa takvim ivicama u svemu, ukupno osam vrsta kretanja.
ne mogu adekvatno konstruisati ili napraviti od nekog materijala, \cr
kre
i
„deseto"
„deveto"
ono što je tako nacrtano ili napravljeno nije jednako onome što je za tanje, Preostale dve, (I) koje Platon imenuje kao drugo a i samo biva pokre
pokreće
ono
što
obuhvataju:
nešto
mišljeno. Osim toga, dok je ivicu traženog dvostrukog kvadrata lako tano nečim drugim; (II) ono što samo sebe pokreće a sposobno je da
konstruisati pomoću lenjira i šestara, jer je tražena ivica jednaka dija pokreće i nešto drugo. Ono prvo ili „deveto" moglo bi biti kretanje
gonali datog kvadrata — problem dvostruke kocke je takvim konstruk živog tela, ali isto tako i kretanje planeta i sunca. Ovo poslednje („de
tivnim postupkom nerešiv.
5 3 Shodno pitagorejskim učenjima, Platon pretpostavlja, da je seto"), koje je za Platona ujedno i prvo u smislu izvornog, iskonskog,
živo,
svega
što
nebeski demijurg vrhunski matematičar i da mu je kao takvom pošlo čini srž naziva psyche je (duša). odnosno glavnu karakteristiku onoga što
Platon
za rukom ono što nijednom zemaljskom majstoru nije mogućno: da 58 Ovde se sva kretanja dele u dve velike grupe: (I) u ona koja
konstruiše svemir shodno idealnim matematičkim principima. Ovde se se mogu videti, i (II) u ona koja se mogu čuti.
prećutno prihvata stara zamisao presokratika da su i zemlja i nebo
sagrađeni od istog materijala. Ovu je zamisao Aristotel odbacio, uvo 59 To je verovatno aluzija na ono što su pitagorejci nazvali „har
deći pretpostavku da su nebeska tela „apsolutno laka" i po tome ne monija sfera", verujući da svaka nebeska sfera proizvodi jedan njoj
materijalna, nasuprot zemaljskim i sublunarnim telima koja su „apso svojstven ton, a sve zajedno sklad tih tonova. Platon pominje pitago-
lutno teška" i po tome materijalna. rejce samo na dva mesta. Ovo je jedno od tih, a drugo je u X knjizi
54 „Razdeobe vremena" u grčkoj astronomiji vršene su prema Države (6Q0b) gde se pominje Pitagora i uticaj koje je on izvršio na
opažljivim kretanjima sunca, meseca i celokupnog nebeskog svoda. svoje sledbenike, uvodeći „pitagorejski način života".
60
Tako su se dobivale godine različitog trajanja: solarna, lunama i go Kao što se astronomi ne mogu pouzdati u to da smisao ne
dine pojedinih planeta. beskih kretanja vide očima, nego se moraju truditi da to shvate mate
5 5 Nebesko područje je, prema Platonovoj pretpostavci, jedino matikom (v. 529d), tako se i u slučaju harmonike oni koji uče ne mogu
područje „vidljivog" sveta u kojem nema nastajanja i propadanja, a pro- pouzdati samo u svoje uši, nego moraju upotrebiti pamet.
mene u tom području vrše se po matematičkim principima: kretanjem 61 Gornje podsmevanje se verovatno odnosi na pripadnike pita-
po idealnim putanjama, koje su nepromenljive. Osnova takvog rasuđi gorejskih sekti, one koji nisu bili ni osobito učeni ni osobito pametni, ali
vanja ipak je bila viđenje očima (opsis), koje je Platon prethodno odba su fanatično sledili ono što su prihvatili kao Pitagorino uputstvo za
cio kao saznajno nepouzdano. Čini se da je Platon zvezde i planete život.
ubrajao u „živa bića" i, shodno prastarim verovanjima, u bogove. Tako 62 Nejasni izrazi iz rečnika primitivnih pitagorejaca, koji su, su
bi se moglo razumeti zašto je on propustio da područje neba označi deći po nabrojanim recima, postupali sa muzičkim instrumentom kao
kao treće područje „vidljivog", pored spomenuta dva (onog koje obu- sa živim stvorom.
376 377