Page 67 - Platon - Država
P. 67
tako da im za narednu godinu ništa neće preostati, ali
neće trpeti ni oskudicu. Oni će se hraniti za zajedničkom
trpezom 70 i živeće zajedno kao u taborima. Što se zlata
i srebra tiče, treba im reći da oni u svojim dušama nose
božje i od bogova poklonjeno, da im ljudsko zlato nikako
nije potrebno, i da greše ako božje zlato dovedu u vezu
417 sa zlatom smrtnih ljudi i tako ga skrnave, jer se sa ko
vanim zlatom desilo već mnogo bezbožnih stvari, dok je
njihovo zlato neokaljano. Jedino njima je u državi zabra
njeno da imaju veze i dodira sa zlatom i srebrom; oni ne
smeju biti s njim pod istim krovom, ne smeju ga nositi Δ
7
ni na svome odelu i ne smeju piti iz njega. ' Tako će spasti
i sebe i državu. A čim budu stekli sopstvenu zemlju, i KNJIGA ČETVRTA
kuće, i novac, postaće upravnici i zemljoradnici umesto St.
b da budu vladaoci, biće neprijateljski vladari, a ne savez I. Tada prekide Adeimant i reče:
nici građana, mrzeće i biće omrznuti, ganjaće i biće ga 419a — A kako ćeš se odbraniti, Sokrate, ako. ti neko
njani celog veka, bojaće se više neprijatelja u državi nego kaže da tvoji ljudi ne žive baš sasvim prijatno, iako, pošto
onoga spolja i tako će se i oni sami i ćela država suno- je država stvarno u njihovim rukama, sve od njih zavisi,
vratiti u propast. Zbog svega toga reći ćemo da njihove jer oni ipak ne uživaju nikakvo dobro od države? Dok
stanove i sve ostalo treba urediti ovako i zakonom po ostali građani stiču imanje, grade lepe i velike kuće i za
tvrditi. Zar ne? njih nabavljaju lepu opremu, dok prinose žrtve bogovima
— Svakako — odgovori Glaukon. i goste svoje prijatelje iz sopstvenih sredstava, i kako si
malopre pomenuo, imaju i zlata, i srebra, i sve ostalo što
se smatra da moraju imati oni koji treba da budu srećni,
dotle, rekao bi neko, ratnici liče na običnu najamničku
vojsku, koja leži u državi i koja nema nikakvog drugog
420 posla nego da stražari.
— Da — rekoh — a osim toga oni primaju samo
hranu i uz nju ne dobijaju ni novac kao ostali najamnici,
tako da ne mogu ni putovati po svojoj volji ako to zažele,
ne mogu praviti poklone heterama d ne mogu trošiti kao
što to inače rade ljudi koji izgledaju srećni. To i još
mnogo sličnih stvari si izostavio u svojoj optužbi.
— Dobro, onda svojoj optužbi dodajem još i to.
b — Ti pitaš šta bismo mogli reći u odbranu?
— Da.
— Mislim — rekoh — da ćemo, ako nastavimo onim
putem, kojim smo dosad išli, naći ono što treba reći. Tako
ćemo, naime, kazati da ne bi bilo nimalo čudnovato kad
bi oni i ovako bili veoma srećni. Ali mi nismo sagradili
svoju državu zato da u njoj samo jedan stalež (ethnos)
bude naročito srećan, nego da ćela država bude to u naj
većoj meri. Mi smo mislili da ćemo u takvoj državi najpre
103