Page 277 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 277

koji drži Trilateralna komisija, tekstom koji nosi naziv „Kriza demokratije”. Vanredna stanja, tipa operacije s
            kubanskim izbeglicama, incidenta na ostrvu Tri milje itd., zahtevale bi nivo oštrine i društvene kontrole koji
            se ne mogu postići putem demokratskih institucija, zbog čega je Hantington predložio čitavu seriju nacio-
            nalnih  i  nadnacionalnih  oblika  vlasti  „za  upravljanje  u  kriznim  situacijama.”  Njih  je  u  pogon  stavio
                                                                                31
            predsednik Karter, juna 1978, čim su bili objavljeni u „Federalnom registru”.
                       Primer kako bi Amerikanci možda mogli dozvoliti da im Vlada ugrozi ustavna prava zbog neke
            stvarne ili izmišljene vanredne situacije došao nam je iz susedne Kanade.
                       Tamo je 16. oktobra 1970. kanadski premijer Pjer Eliot Trido (Pierre-Elliott Trudeau), koristeći
            slučaj kidnapovanja dvojice zvaničnika od strane jedne komunističke frakcije (FLQ), „nametnuo akt o ratnim
            merama, suspendovao kanadsku Povelju o pravima i, jednom rečju, nametnuo diktaturu u Kanadi. Trido je
                                                                                32
            tako dao sebi pravo da cenzuriše, pretražuje bez naloga, i hapsi bez suđenja.”
                       Setimo  se  da  je  narod  u  Kanadi  dozvolio  ovo  kršenje  svojih  prava  gotovo  bez  protesta,
            jednostavno slaveći Tridoa što je preduzeo ovakvu akciju da bi zaustavio FLQ.
                       Dva nagoveštaja da će Zavera pokušati da zgrabi apsolutnu moć u Sjedinjenim Državama negde
            oko 1985. godine, došla su nam iz knjiga. Prvu je napisao Herman Kan (Herman Kahn), osnivač Hadson in-
            stituta, i verovatno jedan od važnijih ljudi u sastavljanju Izveštaja sa Gvozdene planine, a autor druge je Alen
            Drjuri (Allen Drury).
                       Knjiga  Hermana  Kana  nosi  naslov  Stvari koje  će dođ, razmišljanja  o sedamdesetim i
            osamdesetim. Gospodin Kan, koji je sebe nazvao jednim od deset najslavnijih a nepoznatih Amerikanaca,
            pokušao je da u ovoj knjizi, čiji je koautor Brjus Brigs (Bruce Briggs), odgovori na neka značajna pitanja.
            Navedimo:  „Kakve  su  šanse  da  izbije  nuklearni  rat  u  sledećoj  dekadi?  Kako  će  se  rastući  uticaj  Japana
            odraziti na svetski balans ekonomske i političke moći? Da li je američki dvopartijski sistem na putu kolapsa?
            Ovo su samo neka pitanja, na koja su Herman Kan i Brjus Brigs dali odgovore u ovoj intrigantnoj knjizi,
                                                                 33
            diskutujući šta nam se sve može dogoditi do 1985. godine.”
                       Zapažate  da  se  scenario  završava  1985.  godinom,  iako  se  knjiga  bavi  sedamdesetim  i
            osamdesetim godinama (dakle, do kraja 1989). Staviše, „1985” se u knjizi pominje četrdeset jedan put, a
            termin „dekade 1975-1985” pet puta.
                       Pokušavaju li to gospodin Kan i gospodin Brigs nešto da saopšte Amerikancima?
                       Druga knjiga nosi naslov Letnje brdo, i napisana je u formi romana. Autor Alen Drjuri (Allen
            Drury) piše kako „Sovjeti mogu iskoristiti odškrinuti prozor, koji su otvorili američki mirotvorci i pristalice
                                                                  34
            razoružanja, i povesti politiku konflikata i nuklearne učene.”
                       Gospodin Drjuri je pisao o onome na šta je senator Goldvoter upozoravao još 1971. godine: o
            sovjetskoj nuklearnoj uceni.
                       Izgleda da je to 1985. godina.
                       Vaš  autor  želeo  bi  da  pruži  još  dodatnih  objašnjenja  povodom  ovakve  tvrdnje.  Postoji  više
            različitih mogućnosti o ovom od planera dugo očekivanom potezu.
                       Ukoliko zavera želi da diskredituje ljude koji je razotkrivaju, onda nema boljeg načina nego da
            svi upru prstom u godinu 1985. Tada bi oni odložili svoje planove za neko vreme, recimo za 1986. godinu i
            svi koji pišu o Zaveri ispali bi smešni.
                       Želeo bih, međutim, da vam ponovo skrenem pažnju na komentar Zbignjeva Bžežinskog u knjizi
            Između dva doba. On je govorio o prepravljanju Ustava ili u 1976. ili u 1989. godini. Godina 1976. je prošla
            – dakle, zaverenici nisu uspeli. A 1989. je datum u budućnosti.
                       Možda je ključna godina 1989? Ili bi bilo ispravnije red da se nešto planira za period između
            1985. i 1989. godine?
                      Jedino je izvesno ovo: Zavera želi totalnu vlast, i godina u kojoj oni očekuju ispunjenje svoga
            cilja veoma je blizu.
                       Ljudi koji cene svoju slobodu moraju da budu oprezni!


                        1
                       .   Medford Evans: „Njujork tajms i pravila” (Medford Evans: „The Rules and the New
            York Times”, „The Review of the News”, October 21,1970), str. 29.
                       2  Džeri Rubin: Učini to! (Jeny Rubin: Do it!, New York: Ballantine Books, 1970).
                       3  „The Review of the News” (December 7,1977).
                       4   Alen Steng:  „Veliki Kon” (Alen Stang:  „The  Great Con”,  „American Opinion”,  June
            1970), str. 57.
                       5  AlenSteng:  Ibid.,str.59.

                                                           277
   272   273   274   275   276   277   278   279   280   281   282