Page 293 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

GLAVA XLI

ODGOVORNOST

Čovek na ulici neprimećuje đavola čak i kada ga đavo drži za vrat.

Tako je pisao Johan Volfgang fon Gete.
Apatija američkog naroda, kao uostalom i drugih naroda širom sveta, već je legandarna.
General Džordž Ven Horn Mosli (George van Horn Mossley) je napisao: „Istoričari budućnosti
najviše će se čuditi nepružanju otpora od strane onih koji su imali najviše da izgube.”
Edmund Burk (Edmund Burke) izneo je sličnu misao: „Zli ljudi prosperijaju kada dobri ljudi ne
čine ništa.”
Međutim, nije apatija Amerike jedini problem. Narod u Americi vidi da sa njegovom državom
nešto ne valja. Ali, većina smatra da ništa ne može da učini u vezi sa tim. Kad vide da su problemi toliko
veliki, ljudi zaključe da su oni samo nemoćni da išta promene.
A to je upravo ono što Zavera želi.
Nadam se da su svi koji su odvojili vremena i pročitali ovu knjigu svesni veličine problema i
činjenice da sada oni treba da šire istinu drugima.
Ovakvu strategiju opisao je Robert Velč u Plavoj knjizi Društva Dzon Birč:
„Ne mora da znači da smo zakasnili i da smo izgubili bitku. Komunizam ima svoje slabosti, a
komunistička zavera ima svoja ranjiva mesta. Mi imao mnoge izvore snage koji još nisu zagađeni
infiltracijom ili političkom sabotažom kojoj smo izloženi. Opasnost koja nam preti je ogromna i brzo nam se
približava; ali nije izvan dometa naših moći da je savladamo otporom koji nam je još uvek na raspolaganju.
Sve što treba da pronađemo, izgradimo i upotrebimo da bismo pobedili jeste pravilno razumevanje. Hajde,
onda, da stvorimo to razumevanje i izgradimo taj otpor. Svim silama koje su dostupne smrtnom čoveku- dok
1
još imamo vremena.”
Postoje ljudi koji sve ovo posmatraju kao svoju obavezu. Neko je jednom napisao:
„Roditi se kao slobodan čovek je slučajnost. Živeti kao slobodan čovek je odgovornost. Umreti
kao slobodan čovek je obaveza.”
I konačno, oni u Mađarskoj koji su se suprotstavili sovjetskim gospodarima, oktobra 1956,
shvatili su da je dužnost svih slobodnih ljudi da se odupru ropstvu u bilo kom obliku. Sve što im je bilo
potrebno bila je pomoć drugih slobodoljubivih naroda, kako bi se dokopali slobode koja mora pripadati svim
ljudima.
U poslednjem činu ustanka protiv Sovjeta, grupa boraca za slobodu dokopala se radio-stanice i
poslala u etar ovu poruku:
„Narodi sveta...- pomozite nam! Narodi Evrope, koju smo nekada branili od najezde azijatskih
varvara, počujte kako zvoni zvono za uzbunu! Narodi civilizovanog sveta, u ime slobode i solidarnosti,
tražimo a nam pomognete! Svetlo iščezava. Senke narastaju iz časa u čas. Čujte naš krik. Neka Bog pomogne
nama i vama.”
Ovim rečima prekinuta je emisija. Sovjeti su bili jedini koji su je čuli. Dalje emitovanje je
obustavljeno.
Uspeli su da uguše ustanak.
Niko im nije došao u pomoć.
Ali svetlo ne mora da se ugasi.
Sada Vi imate baklju istine.
Koliko svetla ćete raširiti- zavisi samo od Vas.

1 Robert Veld: Plavo knjiga Dmibn .Dion Arc”, str. 160.

293