Page 142 - Dr.robert Mendelson - Prevare-moderne-medicine - Ispovest Medicinskog Jeretika
P. 142
kao što su sigurnost prehrambenih aditiva, često dominiraju oni
koji su naklonjeni ili direktno povezani sa interesima koje navod -
no treba zakonski da regulišu. “U ovoj zemlji mogu da se kupe
po daci koji će podržati određeni slučaj”, rekao je.
Prevare u naučnim istraživanjima su već toliko uobičajene da
više ne dospevaju na naslovne strane novina. Ministarstvo za
hra nu i lekove je otkrilo takve finese kao što su predoziranje ili
poddoziranje pacijenata, prepravke rezultata, kao i nestanak le -
kova u istragama eskperimentalnih probnih testova. Naravno, u
ovim slučajevima, lekari koji rade za farmaceutske kompanije,
imaju za cilj da stvore rezultate koji bi ubedili Ministarstvo za
hranu i lekove da odobre upotrebu određenog leka. Ponekad,
kako bitka za novac iz fondova postaje sve žešća, doktori jednos-
tavno stvaraju odgovarajuće rezultate koji će uticati da novac iz
fondova i dalje stiže. Kako su svi “dobri stari” istraživači u istom
čamcu, izgleda da postoji velika tolerancija kada su u pitanju
aljkavi eksperimenti, rezultati koji ne mogu da se potvrde, i nehat
u tumačenju rezultata.
Dr Ernest Borek, mikrobiolog sa Univerziteta u Koloradu, iz-
javio je kako “sve veći broj lažiranih podataka sa svesnim utica-
jem utisnutim u njih stiže do naučnih časopisa”. Salvadore E.
Luria, dobitnik Nobelove nagrade, biolog u Tehnološkom Insti-
tutu u Masačusetsu, rekao je sledeće: “Znam za najmanje dva
slučaja gde su visoko cenjeni naučnici morali da povuku svoje
rezultate dobijene u laboratorijskim ispitivanjima, jer su utvrdili
da su njihovi saradnici lažirali iste.”
Još jedan klasičan primer prevare desio se u Sloun Ketering
Institutu gde je istraživač dr Vilijam Samerlin priznao kako je far-
bao miševe kako bi izgledali kao da je presađivanje kože uspelo!
Pre dr Samerlina, u oblasti farbanja životinja istakao se austrijski
genetičar Pol Kamerer, koji je ranih 20-ih godina 20. veka obojio
nogu žabe kako bi dokazao Lamarkijanovu teoriju prenošenja
stečenih osobina. Kada je kasnije razotkriven u knjizi Artura
Keslera, Slučaj babice žapca, Kamerer se ubio hicem iz pištolja.
141
