Page 150 - Dr.robert Mendelson - Prevare-moderne-medicine - Ispovest Medicinskog Jeretika
P. 150
Moj savet studentima medicine je da se potrude da izađu
odatle što pre i sa što je moguće manje muke. Prve dve godine
studija mogu da se prežive jer su studenti još uvek relativno ano -
nimni. Student treba da se potrudi da to ostane do kraja, jer ako
ga profesori ne znaju, ne mogu da ga se dočepaju. Završne dve
godine su ličnije prirode, ali student ima dovoljno vremena da
se oporavi od napada. Ako student radi dovoljno da položi ispite
i ne zaglibi u mentalitetu derbija na rolerima, on ili ona mogu da
stignu do kraja relativno nepovređeni. I čim se stvore uslovi da
student dobije državnu licencu, savetujem mu da se povuče.
Zaboravite na specijalističke studije i stažiranje, jer tamo profe-
sionalci danonoćno drže studente pa može da dođe do zaista oz-
biljnog ispiranja mozga. Tada se i dešava pravo oblikovanje Đa vo-
ljih sveštenika.
Doktori su samo ljudi. Ali to smo i svi mi, i ponekad su nam
potrebne usluge suviše ljudskog lekara. Zato što sveštenik doktor
nastupa kao medijator ili provodnik između individue i moćnih
sila sa kojima osoba ne može sama da se suoči, oštećen provod-
nik može da dovede do toga da neka jako opasna energija stigne
do pogrešnog mesta. Na primer, kad uporedimo lekare sa drugim
ljudima po pitanju procene ometenih u razvoju i drugih osoba
sa invaliditetom, doktori su ti koji predviđaju bedan ishod i daju
najgore procene. Odmah za njima idu medicinske sestre, pa psi-
holozi. Grupa koja uvek daje najoptimističnije procene je grupa
roditelja. Kada mi s jedne strane lekar kaže kako neko dete nije
u stanju da uradi nešto, a sa druge mi mama kaže da dete može
to da uradi, uvek ću pre da verujem majci. Uopšte mi nije važno
koja grupa ima pravo. Važan je stav. Onaj stav kojim se hrabri i
neguje, pokazaće se ispravnim. Znam da doktori imaju predra-
sude prema bogaljima i ometenima u razvoju zbog svog obrazo-
vanja – gde ih uče da su osobe sa invaliditetom greške te da je
bolje da umru – tako da štitim svoje pacijente i sebe od lekarskih
samoobistinjujućih proročanstava zle sudbine.
149
