Page 2 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

ЛЕЧЕЊЕ ЛЕКОВИТИМ БИЉЕМ

ШЕСТО ИЗДАЊЕ

НАРОДНА КЊИГА 1973
Као што је слобода вечита борба за слободу. тако је и здравље вечита

борба за здравље — само су се методи те борбе кроз векове мењали и
усавршавали.
Победити болест значи ослободити се страха од смрти.Сваки народ,

сваки крај и свака епоха имају своје обичаје, навике, ношњу, песме,
приповетке, игре, болести, епидемије, лекове, начине лечења и вештину
израде лекова.

Ако се кроз историјску призму посматра употреба лекова и вештина
лечења, јасно се види да дрогистичка вештина чини нераздвојну целину
културне историје човечанства. И lековито билljе је, измећу осталог,
заорало дубоку бразду у живот свих народа, а поготово оних који су
вековима тлачени, гоњени, поробљавани, народа у вечитим сеобама, који
по нечему личе на водени цвет, на свилу што лети по лепом вре-мену или
на јак и пријатан, дискретан и пролазан мирис неке једва видљиве биљчице
у густој трави. Лековито биље је најстарији лек и првобитна фармацеутска
сировина некад примитав-.них, а сада културних народа. И данас је разно
биље најјевтинија и најприступачнија фармацеутска сировина за израду ле-
кова у домаћој и иностраној индустрији.Употреба лековитог биља као
терапијског средства има у нашем народу необично богату и изванредно
дугу и контину-ирану традицију. Најбоље сведочанство о томе пружају
броЈни стари писани споменици, од којих ваља поменути бар нрке:
У Ходошком кодексу, који се оматра за најстарији кодекс српске
световне медицине (XIV век), наводи се, поред осталог, и разноврсна
употреба домаћих и страних биљних дрога, најчешће кима, алоја, тамњана,
ланеног и репиног семена, смок-виног корена, коријандра, цвеклиног сока,
врбове коре и њеног лишћа и разног друтог биља.

Хиландарски медицински кодекс број 517, који је открио 1951. годи-не
академик Б. Сп. Радоичић у Библиотеци манастира Хиландара, наводи
употребу камфора, перунике, кукурека и многих других биљака. Тај
'кодекс је „најдрагоценији споменик српске медицинске кудтуре" (др Реља
Катић). Ово дело потиче из XV или XVI века.
За време петвековног ропства саставлуане су лекаруше зна-. них и
незнаних медицинских писаца. И у њима је лековито биље најчешће
помињани лек.У сталној борби за опстанак, хватајући се на сваком кора-ку
укоштац са стихијом, безграничним и немилосрдним ћудима природе, без
школованих лекара и лекова оставлен и заборав-љен, без ичије помоћи, јер
„цар је далеко — а бог је високо", наш човек је посебно ценио лековито