Page 236 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

...... 0,20 грама
Физиолошки раствор соли — (1 кубни центиметар) .......... 1 грам

И у граду и на селу поред праха од исушеног лишћа нај-лакше се може
спремити лек од имеле натопљене у вину по овом рецепту:

Свеже биљке ........... 40 грама
Бела вина ............ 1000 „
Треба да кисне 8—10 дана. Узимати или давати по 130 гра-ма дневно

(Бержес). Према др Николинију, имела са крушке показала се као
најактивнија.
Имела као дводомна биљка расте на храсту, крушки, јабуци, липи, бору. Корен
се упија као паразит у грану домаћина и одатле сише со-кове себи за храну.
Стабло, које одрвени у старости, рачвасто је као ва-л.ушка, ситно, обло,
жутозеленкасто, са сочним, готово као трава и- на зглавак насаљеним гранама.
Лишће је наспрамно, дебело, кожасто, дугуљасто, затубасто и при дну сужено.
Жути цветови, мушки по 3—5, а жен-ски по 2—3, налазе се у пазуху колена
(виљушке) или завршне главице. Аистићи цвета су врло мали. Бобице су
округле, беле, прозрачне, с је-дном семенком која је обавијена врло лепљивим
месом (соком). Цвета у марту и априлу.
Распрострањена је по целом умереном појасу Европе. У Бео-граду се
продаје као украсно цвеће. Није ми познато да је неко купује ради лечења.
Криви смо ми лекари што је нисмо досад популарисали.

5. МЕНЕГЛЕД

Скрж, клобучац, колугка, циклама. — Корен ове биљке, у коме има сапонина
(цикламина), једу свиње и зечеви и ништа мм не шкоди, зато се ваљда зове и
свињско корење. Права увреда за једну биљку која даје цвет и мирис
изванредне пријатно-сти! За човека је корен скржа отрован и изазива брз и јак
про-АИВ. Али алкохолатура ове биљке, према Леклерку, може да се употреби с

успехом против зујања у ушима, у дози 10—15 капи дневно, дата у води, на
уста, у два или три пута. Не зна се како она ту делује, али је њено деловање
доказано праксом и њему треба увек прибећи пре других средстава. Нарочито
се може применити код људи у годинама код којих се наслућује локал-на
склероза средњег ува, ма и не наступила општа склероза. Код нервног зујања у
ушима успех је ваљда још сигурнији.

Корен цикламе чини једад кромпир или главица већа или мања (1—4
центиметра),' што зависи од места где расте. Лишће има дугачке Аршке,
облика је јајастог, зупчасто је, често је с доње стране црвено или илавичасто.
Цветови су на дугачким дршкама, које се, кад прецвета цвет, спирално увијају
наниже тако да љуска сазрева у земљи. Цветови су видно велики, бели или
ружичастоцрвени, лепо миришу (они у шуми) или не миришу (махом они што
се гаје). Листићи крунице су посувра-ћени. Цвета у августу и септембру.
Отрован сок цикламе губи то својство пржељем, а главица (корен), веле, по
укусу личи на кестен .