Page 252 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 252

осигурана  од  промена (стабилисана):  држа-на  у  алкохолној  пари,  а  после
           сушена  на  сувом  топлом  ваздуху.  Доза  је 2—5  грама  дневно.  Најболе  је
           спремити лек по овом рецепту:

           Течног згустка од зечје лободе Сирупа од лимуна ..... Воде колико треба до . . .
           Попити  то  у  току 24  часа.  Узимати  мањим
           шољама.

           Зечја  лобода  је  биљка,  трава,  која  има
           дуговечан  пузав  корен  с  убо-ром (розетом)  листова  при  корену.  Изданци  из
           корена такоће су лисна-гн. Унутарљи листићи су шиљати, спољни затубасти, ка
           основи сужени, одозго су зелени и имају дугачке длаке, а одоздо беличасти и
           руновити од кратких звездастих длака. Дугачке петељке, усправне и руновите,
           излазе из корена, носе на врху по једну цветну главицу лимунове боје. Цветићи
           главице  по  ивици  имају  на  спол.ној  страни  црвену  боју.  Расте  по  сувим
           ливадама, по песковитим обронцима, поред путева итд. Време цветања: мај—
           октобар.

           Постоји више врста сличних овој, а главна одлика лековите биљке је та што има
           звездасте беле длаке на другој страни листа и црвене цветиће по ободу цветне
           главице



              а. ЦРНИ ЛУК


              Сви сматрају да су све три врсте лука лековите. Али не знају због чега и
              како  лук  делује.  Стари  су  сматрали  да  је  лук  средство  које  тера  на
              мокрење, нарочито у почетку водене болести. То је потвр&ено савременом
              научном  медицином  и  од  стране  многобројних  савремених  лекара-
              практичара.  Ми  смо  поменули  лук  као  лековито  средство  говорећи  о
              другкм  боле-стима;  овде  ћемо  изложити  на  чему  се  оснива  његово
              деловање, јер о тој простој биљци требало би да се зна више.


              Деловање црног лука (мада он није црн) заснива се на со-лима органских
              киселина  које  лук  садржи,  а  које  се  у  крвном  току  могу  претворити  у
              алкалне карбонате (сличне бикарбо-ној соди); затим на шећерима разних
              врста,  који делују на сто-лицу, и на једној есенцији која изазпва лучење
              сокова надбу-брежне жлезде и, најзад, на неким ферментима (оксидазе и
              дијастазе) које топлота стерилише, тј. чини их пасивним. Из тога излази да
              црни  лук  треба  узимати  сиров  или  само  толико  куван  колико  га  може
              подносити стомак.

              Најбоље је узимати га у облику спремљеног вина, по овом рецепту:

              Обичног зрелог и сировог црног лука . . 300 грама Меда течног ............ 100
              „Белог вина ............. 600   „

              Узимати  по 2—4  кашике  дневно.  Лек  се  спрема  на  овај  начин:  лук  се
              истуца, пропусти кроз сито, и та исцећевина с ме-дом и вином даје један
              сок. Пре узимања треба увек ову смешу промућкати.Осим овог вина може
              се спремити алкохолни расол: извесна количина средине од лука прелије
              се истом количином 90%-ног алкохола и све то остави да кисне 10 дана.
              Од тога се узима по 6 кашичица дневно.
   247   248   249   250   251   252   253   254   255   256   257