Page 266 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

Према томе, свака од бил.ака које ћемо навести има један или више ових
задатака, који су код сваке од њих истакнути.Морамо још додати да неке
бил»ке које су примењене у ле-чењу болести бубрега (као нпр. пиревина) и
бидни производи (као нпр. терпентин) могу да се употребе у лечењу
болести мо-краћних путева и мокраћне бешике. Тешко је каткад и одвоји-
ти леловање биАке на саме бубреге од њеног деловања на мо-жраћне

путеве, али ипак има биљака које више и сигурније де-Аују на мокраћну
бешику и мокраћну цев него на бубрежно тхнво. Зато смо и одвојили од
њих оне које се могу сматрати ваше као специфичне него као опште.

1. МЕЧИЈЕ ГРОЖВЕ

Пешчане трешње, медвеће уво, лишће медвећка, планики-но
лишће, горник, медведице. — У медицини се употребљава лишће.
Оно има нешто горак укус. Само лишће нема мириса, али кад се
иситни у прах има мирис суве траве. Одавно је у примени као
средство за чишћење мокраћних пролаза од свих штетних
продуката и састојака: песка, слузи, гноја, као после-дица катара и
инфекција (зараза). У новије време у науци се аегово својство да
појачава лучење мокраће и да убија микро-бе, тј. да има
антисептичко деловање, не оспорава више. Садр-жи танина и
арбутина. Овај арбутин је гликозид који се у ор-ганизму раздваја у
шећер и хидрохинон. Хидрохинон као фе-нол, тј. као карболна
киселина, има дезинфекционо деловање, тако да се при испирању
механичко деловање појачава благим леловањем овог хемијског
састава (Е. Мајер).
Према томе, деловање овог лишћа је умесније код увећане простате с
гнојем, код запаљења мокраћне бешике, капавца, недржања и задржавања
мокраће, акутних обољења мокраћне цеви и др.
Употребљава се као чај, у дози 20 грама на литар воде. Али због могућих
болова боље је спремити одвар, у дози 30 грама на 180 грама воде, уз
додавање вегетабилног угља (нпр. угаљ од тополе) ради прочишћавања и
издвајања танина.
Али су најбоАИ резултати постигнути давањем лишћа у праху, по 2—8
грама дневно. Или треба спремити згустак и да-вати по пола до два грама
(0,5—2) дневно. У акутном стању капавца („трипера"), који се данас лечи
пеницилином, даје се с успехом као прашак у смеши с хмељом, по овом
рецепту: