Page 294 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 294

код неког болесника, онда се мо-рамо одмах запитати услед чега је до тога
              дошло. Према одго-вору на то питање и предузима се лечење.
              Ако  је  болест  дошла  услед  претераног  узимања  шећера  и  хране  која
              садржи шећер (која се у даљем преображају у телу претвара у шећер)—
              онда треба према томе подесити дијету.
              Акр је болест имала за почетни узрок рћаво и тешко нерв-но стање, онда,

              поред дијете, треба приступити и лечењу нерава таквог болесника.
              Ако  је  шећерној  болести  било  узрок  неко  обољење  јетре  или  жлезде —
              треба лечити најпре јетру или жлезду. Ако је гуштерача оболела — лечити
              њу, тј. њено неправилно лучење.
              Као  што  се  из  овог  види,  смањивање  шећера  у  крви  и  у  мо-краћи  код
              шећерне болести захтева разнолико и одговарајуће лечење. Треба, дакле,
              давати оне лекове који ће спречити да се гомила шећер у крви. На жалост,
              ми  до  данас  немамо  сигурних  лекова  којима  бисмо  могли  излечити  ово
              стање.  Помоћи  мо-жемо,  али  излечити  сигурно —  не!  Хемијски  лекови
              помажу,  стишавају,  умирују,  умањују  количину  шећера,  али  њихово
              деловање  није  дуготрајно,  још  мање  стално,  заувек:  док  се  узимају
              помажу, по престанку узимања лекова — прећашње стање се поврати. На
              многе  добро  делују  јаче  или  слабије  би-карбоносодне  минералне  воде
              (Врњци,  Рогашка  Слатина,  Аран-ћеловац).  Стога  се  та  места  морају
              посећивати бар једанпут у години! Боле два пута.

              На  жалост,  и  број  билака  које  се  могу  с  успехом  примени-ти  у  лечењу
              шећерне  болести  није  велик.  Али  с  обзиром  на  њи-хову  доступност
              свакоме и дуготрајност саме болести — сваки је дужан да их примени и
              испита  на  себи,  контролишући  про-ценат  свога  шећера  како  у  мокраћи
              тако, по  могућству, и у крви. Ја ћу  навести само биљке чија је  примена
              научно  основа-на  и  од  лекара  препоручена,  а  не  оне  које  саветују
                                                             1
              нестручна лица и популарна медицина.  Разуме се да и поред њихове при-
              мене основна дијета остаје у важности и о њој се мора стално водити
              рачуна.




                  У  популарној  медицини  употребљава  се  ЛИСТ  од  медвеђег  цвета,
              рибизле, ораха, маслачка, „соломоновог печата", лука.





              1. ОПИЈУМ И БЕЛАДОНА




              Казали  смо  да  многи  људи  добијају  шећерну  болест  услед  нервног
              потреса,  умора,  удара,  моралног  и  физичког.  Стога  се  може  овде
              применити  опијум  као  средство  које  смањује  КОЛИчину  шећера.  Али  у
              мањој  дози.  Како,  пак,  опијум  има  јако  де-ловање,  треба  му  додати
              велебиље, којим се појачава његово протившећерно деловање. И тако би
              рецепт за пилуле од ова два лека био:
              Згустка од опијума   . .       0,05 грама Згустка од беладоне ...... 0,03—0,05
   289   290   291   292   293   294   295   296   297   298   299