Page 307 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 307

Дивља мирођија. — Једно од најбољих средстава које се може применити
              код  ослабелих  и  малокрвних  жена,  нарочито  дојил>а  које  немају  млека,
              неоспорно је морач или дивља ми-рођија. Корен и плод најболе је скупити
              у јесен.
              Плод се даје у дози 1—4 грама дневно као прашак, и то после јела. Дневна
              доза подели се у делове.

              Корен се  даје као одвар (куван чај), у дози 40—80 грама ма литар воде.
              Даје се по једна шоља после јела.
              (Видети и код болести стомака.)



          2.        ДИВЉИ КУПУС



              Код отечених жлезда на врату и жлезда поред бронхија у прсима, како се
              то  данас  често  констатује  прегледом  на  ренд-гену (зрацима).  и  тако  и
              објашњава родител»има да деца имају увећане жлезде (с неким флекицама
              итд.), добро делује алко-холни расб ове биљке. Даје се по 1—2—5 грама
              дневно (што зависи од узраста), тј. 20—100 капи на дан, после јела у мало
              воде.
              (Видн опширније о њему у оделку Хроничан бронхитис.)



              4. КРАСУЉАК


              Некад  је  хваљен  као  лек  против  запалења  марамице  услед  назеба  н
              скрофулозе. С медицинског гледишта те две болести


              могу да иду заједно. То што се каже „запаљење марамице услед назеба" —
              има смисла, али не мора да буде томе узрок само назеб. Врло је могуће да
              је  постојала  већ  инфекција (зара-за  отровним  клицама)  и  да  су  се  услед
              назеба знаци болести појачали и распрострли. Зато се и примена ове биљке
              може задржати.

              Њено лишће узима се као салата. Или као чај, обично у дози 4—6 грама на
              шољу кључале воде. Може му се додавати по 1 кашичица сока од корена
              маслачка.  Сок  треба  да  је  свеж  и  из  пролетњег  корена.  Чај  се  може
              зашећерити и укус његов поправити кашичицом ракије.



              3. ДИМЊАЧА

              Розопаст,  руњавац,  пара  земска,  росница. —  Ова  биљка  би  ла  је  позната
              још  од  старина  као  дек  који,  примењен  код  мало-крвности,  даје  добар
              изглед  целом  телу.  Савремена  медицина  потврдила  је  њене  особине  и
              сматра је за средство које јача организам, прочишћава га; али у исто време
              може и да га сла-би и да узрокује последице сличне као при пуштању крви.
              Ова противречна појава објашњава се тиме што ова бил>ка делује двојако,
              и  то:  Ако  се  употребљава 8—10  дана  највише,  онда  она  јача  кре,  број
              крвних  зрнаца  расте  и  јача,  а  ако  се  употреби  дуже,  онда  се  добија
   302   303   304   305   306   307   308   309   310   311   312