Page 374 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

као сапун (заро). Наше домаћице знају тај и употребљавају та при' прању
рубља, наквасивши иситњен корен у води. Али баш та вода у ко-јој се
кисилило лишће или исецкан корен — није за човека; она је помало отровна и
може проузроковати непријатце последице као што су: дрхтање удова, јако
ширење зеница, сушење уста с одузимањем језика итд. Напротив, ако се
лишће ове биљке одмах прелије, попари, у дози 20—30 грама, литром кључале

воде, мо же да се употрвби као средство за чишћење крви (крвни очи-
ститељ). Расквашен чај или одвар корена не треба примењива-ти. Узима се
по две шоље попареног чаја од лишћа сапун-траве.
Сматра се да у организму овај лек сапуњави (прави емулзију) масне састојке
и тако изнутра прочишћава тело.
Зато се употребљава код застарелих кожних болести с ко-рама које се љуште
итд., с отоцима жлезда и скрофулама. По-
ред тога он се примењује и код реуматизма и цодагре као сред-ство које тера
на знојење.
Може се применити и као сируп за испирање крви у под-једнаким деловима с
биљком даниноћ.
Стари арапски лекари лечили су овом биљком лепру — губу, зле ране по
телу, и сличне красте.
Најбоље је применити је у облику воденог екстракта у дози по 1—2 грама
дневно, а у смеши са сирупом по овом рецепту:

Воденог екстракта сапун--траве .............. 10 грама
Простог сирупа .......... 990 „
Смешати и давати по 50 до 100 грама дневно. Садањи наш препарат
„тимотусан" садржи мајкину души-цу, сапун-траву и липов цвет.
Лишће сапуњаче бере се тек од друге године (дивље или неговане биљке)
у јулу и августу, кад су листови дошли до пу-ног развитка, тј. кад је биљка
спремна да цвета. Коси се или жње цела билка, одмах се носи кући, ту кида
лишће. Треба да се суши у просторији у којој има струјања ваздуха.

Сапуњача је нага биљка с пузећим кореном; при врху има више крутих,
лишћем обраслих, усправних стаблика и достиже до 3/4 метра висине. Лишће
је наспрамно, глатко, зелено, јајасто или дугуљасто, с 2—5 дугих уздужних
конаца (ребара), у основици сужених, с дугачком дршком. Цветови су велики
и лепи, бледоцрвени или готово бели, у гу-стим гроздовима или китама на
крају сгаблике, праћени малим, копља-стим заштитним листићима. Чашица
цеваста, без пераја. Крунични ли-стови су обрну+о срцасти с два оштра зупца
на дну. Расте по бреговима, поред ограда. Време џветања: јул и август.

6. БРЕСТ

Болести коже, разне врсте и јако упорне, биле су лечене и раније, почев од
1784. године, другим слојем брестове коре. Те године Бано је увео с успехом
такво лечење у медицину.
Леклерк, даље, каже: