Page 374 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 374

као  сапун (заро).  Наше  домаћице  знају  тај   и  употребљавају  та  при'  прању
           рубља,  наквасивши  иситњен  корен  у  води.  Али  баш  та  вода  у  ко-јој  се
           кисилило лишће или исецкан корен — није за човека; она је помало отровна и
           може проузроковати непријатце последице као што су: дрхтање удова, јако
           ширење  зеница,  сушење  уста  с  одузимањем  језика  итд.  Напротив,  ако  се
           лишће ове биљке одмах прелије, попари, у дози 20—30 грама, литром кључале

           воде,  мо  же  да  се  употрвби  као  средство  за  чишћење  крви (крвни  очи-
           ститељ). Расквашен чај или одвар корена не треба примењива-ти. Узима се
           по две шоље попареног чаја од лишћа сапун-траве.
           Сматра се да у организму овај лек сапуњави (прави емулзију) масне састојке
           и тако изнутра прочишћава тело.
           Зато се употребљава код застарелих кожних болести с ко-рама које се љуште
           итд., с отоцима жлезда и скрофулама. По-
           ред тога он се примењује и код реуматизма и цодагре као сред-ство које тера
           на знојење.
           Може се применити и као сируп за испирање крви у под-једнаким деловима с
           биљком даниноћ.
           Стари  арапски  лекари  лечили  су  овом  биљком  лепру —  губу,  зле  ране  по
           телу, и сличне красте.
           Најбоље  је  применити  је  у  облику  воденог  екстракта  у  дози  по 1—2  грама
           дневно, а у смеши са сирупом по овом рецепту:

           Воденог екстракта  сапун--траве ..............   10 грама
           Простог сирупа  .......... 990   „
           Смешати  и  давати  по 50  до 100  грама  дневно.  Садањи  наш  препарат
           „тимотусан" садржи мајкину души-цу, сапун-траву и липов цвет.
               Лишће сапуњаче бере се тек од друге године (дивље или неговане биљке)
           у јулу и августу, кад су листови дошли до пу-ног развитка, тј. кад је биљка
           спремна да цвета. Коси се или жње цела билка, одмах се носи кући, ту кида
           лишће. Треба да се суши у просторији у којој има струјања ваздуха.

           Сапуњача  је  нага  биљка  с  пузећим  кореном;  при  врху  има  више  крутих,
           лишћем обраслих, усправних стаблика и достиже до 3/4 метра висине. Лишће
           је наспрамно, глатко, зелено, јајасто или дугуљасто, с 2—5 дугих уздужних
           конаца (ребара), у основици сужених, с дугачком дршком. Цветови су велики
           и  лепи,  бледоцрвени  или  готово  бели,  у  гу-стим  гроздовима  или  китама  на
           крају  сгаблике,  праћени  малим,  копља-стим  заштитним  листићима.  Чашица
           цеваста, без пераја. Крунични ли-стови су обрну+о срцасти с два оштра зупца
           на дну. Расте по бреговима, поред ограда. Време џветања: јул и август.



           6. БРЕСТ


           Болести коже, разне врсте и јако упорне, биле су лечене и раније, почев од
           1784. године, другим слојем брестове коре. Те године Бано је увео с успехом
           такво лечење у медицину.
           Леклерк, даље, каже:
   369   370   371   372   373   374   375   376   377   378   379