Page 432 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 432
Или анћелика, зова, троскот, трава од срца, од сваке по 3 грама, такоће за чај. Опет
једна кашика на шољу воде.
У исту сврху могу се употребити и сва она средства која гоне на мокрење, а
наведена су у оделку о бубрежним болести-ма, као што су: раставић, вења (само за
кратко време), бреза, пиревина, трешња, гладишевина итд.
Купање
За лековито купање у току неке болести и после ње може да се примени триње од
сена.
Триње се скува у великом котлу и изручи у корито с водом (или у каду) у коме се
болесник купа. Или се чиста пуна вре-ћица с трињем спусти у воду за купање да
трава кисне као чај.
Такво купање ојачава тело, умирује и освежава и лечи ко-жне појаве ако још постоје.
Нарочито делује добро код неуралгија, реуматизма живаца, болова у крстима и
ногама, као и код дуготрајних женских болести где су запалења стишана и не
изазивају повећану температуру.
Код свих народа, па и код нас, лековито биље служило је као СПОЉНО средство у
лечењу многах болести. Почев од враџ-бина па до стварног додавања биља,
миришљивих вода, есенци-ја, зејтина и екстракта води за купање — све је служило
лечељу. Најчешће се то чинило у случајевима реуматизма и убоја, затим кожних
болести и грозничавих стања.
Код реуматизма, нпр. најподеснији би били: а) вења (чај од 100 до 200 грама зрна за
једну каду); б) одвар од вење, нај-боље са зеленим лишћем (иглицама) додан у каду;
в) пупољци од бора — такође као додатак води за купање; г) екстракт од смрче и
бора по 200—300 грама за једно купање, с додатком од-вара од храстове коре (кува
се 400 грама коре у гвозденом су-ду два сата) — добар је за купање мале деце, а у
кадицу се од тог одвара сипа две шоље. Купање треба да траје што дуже. Купање у
ораховом лишћу је врло добро.
Код мокрог екцема са сврабом — облоге од камилице врше добру
службу.Напомена: Уместо облога може се у таквим случајевима применити
најситнији прах од беле раде.И најзад да додамо да се против (фавуса) у народној
медицини примењује с успехом лишће бршл?ана згњечено и претворено у прах,
каже Е. Мајер.
Из изложеног у овој глави видело се да-нарочито'маларија, барска грозница или
трескавица, као и свако друго грозничаво стање не може бити побеђено само једним
специфичним леком, ма то био и такав „господар ситуације" као што је кинин. Че-
сто и при јакој дози и најправилнијој употреби лека клице гро-знице не могу да се
униште у човеку, јер ако је семе уништено у крви, ипак се оно негде у неком кутку
крије и у повољним условима, при великој топлоти или хладноћи, купању итд.