Page 70 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

1.ЦЕЛЕР

Целер се сматрао као лек од прастарих времена. Његово лишће скувано с млеком —
пије се топло, и нарочито је добро за старије луде који не мокре добро, а имају уз то
реуматизам и подагру (гихт), болове у зглобовима итд., као и наклоност к отоцима.
Чај од лишћа целера у дози 15—20 грама на литар клучале воде треба попити у току 24
часа.

Корен од целера даје се у другу сврху.

„Корен ове биљке је вретепаст, а постаје меснат и крупан кад сс лепо гаји.

Двогодишња је биљка, од 2 до 6 дециметара висине; глатка, миришљава. Цвета је ситног,

белог. Сабена по баштама. Стабло је усправио, шупле, јако гранато, ижлеблено. Амрели
су насабени на кратке пуполке; сложени од 6 до 12 кракова" (др С. Петровић).

2.ГАВЕЗ

Гавез црни, воловски језик, црни корен, пљушч.— Употре-блљава се његово цвеће и
лишће за справљање чаја: по 10 грама биљке на литар воде. Изазива знојење и јаче
мокрење и благо делује на прса, на бронхије и кашаљ.

Примедба. — Не сме да се спрема у гвозденом посуВу, јер од тога добија лош укус.

Гавез расте поред потока и на влажним местима. Сматрао се одвајкада као
лековита биљка. Цела биљка може бити кувана у води или у вину, или од његовог
лишћа и цвећа може бити спремљен сируп, у ком случају се даје мала винска чаша
до шоље од чаја 2—3 пута дневно после јела. У Америци се
употребљава његов корен. Кафена кашичица иситњеног корена прелива се шољом
кл»учале воде и оставља да кисне пола сата. Кад окисне, пије се пуним гутљајима
1—2 шоље дневно.
Корен му је дебео, вретенаст. Стабло усправно, тврдо, до 1 метра висине. Има
грања. Лишће широко копљасто, са дугачким оштрим врхом, има грубо рапаве мале.
Цвеће је у грозду, у две ките подељено. Цветовн дугуљасти, боје жућкасте или јарко
црвене. Цвета маја или септембра.
3. ЦРВЕНИ КУПУС

Сок од ове врсте купуса са шећером даје сируп који врло добро, бдаго делује на
плућа. Познат је био одавно под име-ном Берхавов сируп (др С. П.). Исте особине
има и сок од других врста купуса, али је црвени у том погледу бољи. Вода од
куваног купуса може се попити зашећерена као чај.

Спол.ну примену купуса описади смо на другом месту (виде-ти Хируршке болести).
Овде да наведемо укратко шта је казао др С. Петровић: „Купус има у себи више
креча него иједна врста
биљне хране, па је чудо што није употребљен у болестима које се одликују
недостатком креча. У расолу од купуса има доста млечне киселине, а и фосфорног

креча, раствореног у тој киселини. По томе би расб могао заменити сируп или
вино од млечно-фосфорног креча, који се у апотекама скупо продаје." Разуме се
да такав расо не сме бити слан (примедба писца).
Све ово што је речено о купусу односи се само на сок од купуса. Што се тиче