Page 94 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

Жалфија је низак полужбун, достиже висину од 3 до 5 дециметара. Лоњи део
стабла јој је дрвенаст. Младе гране су танке и сиво-маљаве. Листови су сви с
дршком (петелком), дугуљасто-округли, дуго-копљасти, незнатно усповраћени.
Чашица на цвету је зелена, јајасто-копласта, цве-тови по 4—6 на броју у виду
класа. Цвет припада уснатицама. Боје је плаве •или љубичасте, ретко беле. Као
домаћа биљка расте на приморју (Котору и околини, итд.). као и код нас у центру
земље. Време цветања јун—јул.
Као апотекарски препарат важио је, део немачког порекда, спремљен од жалфије.
Даје се на 2 сата пре знојења, по 30—50 капи.
0 примени жалфије видети и у одељку о женским болестима — тачка 12.

Биљке као лекови против компликације код дуготрајних плућних катара и
туберкулозе

Као једно од најчешћих и најважнијих осдожњења у овим случајевима јавља се
оток на ногама, на трбуху, на јетри. Треба то, дакле, сузбијати. Као средства
узимају се ове биљке:
Може се заменити власотиначким, тиквешким (кавадарским) природним
далматинским вином.
14. МЕДУНИКА

Медуника

Суручарка, свињурак. — Ова бил>ка се примењује у лечењу гуумшх болесника
који су добили водену болест и отоке. Али •Г справлању лека треба пазити да
вода у којој се кува не искључа, јер с воденом паром испаре и они састојци који
лече. Због тога треба температуру воде довести само на 90онда шалжти на биљку
и оставити да тај чај кисне 12 часова; али претходно посуду чврсто поклопити.