Page 11 - Vitomir Vito Nikolić - Nedelja u gradu

ЗАБОРАВИТИ
СЛИКА СА ПЕРИФЕРИЈЕ
Б.Петровићу, пјеснику
Пјева пијана кафанска дроља
Заборавити - и грудобољу звучно куковима вртећи у круг
и пјесме, и несне, и зле метке, упорно као зубобоља
па опет вољети неку Ољу прича нешто мој пијани друг.
из шестог разреда осмољетке.
Пијан сам ето али шта то мари
Па опет сањати негдје уз кишу, пустите ме драги ја вас молим
гладан и жедан го и бос, у овом животу има пуно ствари
велике људе који пишу које само пијан могу да одболим.
и жарко жељети да будеш то.
Са торња одзвања касна ура
Па опет читати "Робинсона" опомињућ на сан непоспале нас
и вјеровати у cвe приче, улицом пијан вјетар тетура
па опет бити дивни сиромах псујући нешто на сав глас.
који сем срца нема ничег.

Заборавити, заборавити... СЛИКА ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ
али нема више заборава
- хтио не хтио мораш бити Полако улазим забораву у траг,
по cвojoj несрећи злој и славан. препознајем тај камен, то дрво, ту траву,
и све ми се чини да сам давног јутра
пронио овуда Ченгићеву главу.
БАЛАДА

Ми смо бескућници ал не и убице
и зашто нас се свак гнуша и боји
зашто шириш плаве очи дјевојчице
кад прођемо јутром крај прозора твојих.

Нисмо ми с марса пали, жива била,
овакви се дроњци ни горе не носе,
па кад отуд нисмо што би се плашила
наших мутних очи и прљаве косе.

Ми смо људи ко и други људи
само с много више среће зле,
али зато ми имамо груди
и широко срце за сваког и све.

Ми смо бескућници ал не и убице
и нека нас се нико не гнуша и боји
немој ширит плаве очи дјевојчице
кад прођемо опет крај прозора твојих.

9