Page 180 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

Može se dugo nastaviti spisak apsurda i poroka hrišćanstva, ali ono

što je gore rečeno, više je nego dovoljno.
A sada pokušajte da razmatrate poroke hrišćanstva sa hrišćanskim

popovima. To je veoma interesantan posao. Sudarićete se sa standardnim

kompletom demagoških popovskih metoda. Od njih tri su osnovne:
Prva (nazvati i postaviti etiketu) – objavljivanje ovakvih misli za

jeres, svetogrđe, bogohulstvo, skrnavljenje, đavolsko iskušenje i t.sl.,
potpuno uklanjanje od odgovora i težnja da Vas umesto odgovora nazovu

i prikače Vam naku zvučnu etiketu i da Vas okrive za sve smrtne grehe.

A šta je to svetogrđe, jeres i t.d. u prevodu na svakodnevni jezik? To
je samo etiketa, kojom se nazivaju ona rasuđivanja, na koja ta religija ili

taj pop nisu sposobni ili neće da odgovore. Jer kad bi ta religija mogla
logički da razbije ta rasuđivanja, onda ne bi ni bilo potreba da se nazivaju

nekakvim etiketama. Ali kada nemaju šta da odgovore, tada je jedini izlaz
– sve to nekako nazvati i otići od odgovora.

Na čast ruskih hrišćanskih popova treba priznati, da ovu metodu oni

retko koriste i to najgluplji i najnemoćniji popovi. Nije kao kod većine
drugih sekti, gde su uopšte sva pitanja i rasuđivanja zabranjena, a one, koji

pokušavaju nešto da pitaju i rasuđuju, jednostavno se isteruju. Treba reći
da su u ruskim bogoslovijama kultura reči i kultura demagogije

postavljene veoma dobro, popovi mogu mnoge da nadbrbljaju.
Druga (skrenuti temu i nadbrbljati). Neugodno pitanje nikada neće

da razmatraju suštinski. Odmah će Vas odvesti na stranu razmatranja

drugih pitanja okolo naokolo i zasuće Vas mnoštvom reči, a popovi umeju
da govore i to dobro, jer ipak jezik je – njihov instrument, kao sekira kod

drvoseče.

Treća (tumačiti ili interpretirati). Tumačenje – to je najraširenija
metoda. Razumni popovi shvataju, da je u svim »svetim« knjigama

sakuljeno sa svih strana mnoštvo svakakvog raznovrsnog materijala,
uključujući gluposti i apsurde. Te knjige su pisane odavno, sortirane,

prepisivane i »češljane«. U prošlosti obični ljudi su bili manje pismeni i
više prostodušni, zato su njima te knjige posle poslednjih »češljanja«

odgovarale.

Danas bi sve to trebalo ponovo prepisati malo pametnije (ali kako sve
to začešljati, kod svih bogoslova su različita mišljenja), ali sve te Biblije

180